Monasi spasli decu Muslića
Da kojim slučajem za komšije nisu imali monahe iz obližnjeg manastira Sopoćani, na čelu sa igumanom, ocem Teokistom, ko zna šta bi se sve, u poslednjoj noći marta, dogodilo porodici Rama Muslića, siromašnog poljoprivrednika iz Sopoćana kod Novog Pazara.
- Bila je tamna noć, suprug Ramo bio je u komšiluku, podalje od kuće, deca Sanel i Zana su spavali, i ja sam bila u spavaćoj sobi gde sam čula pucketanje, a potom i osetila miris dima. Kad sam ušla u kuhinju, gde je goreo šporet, vatra je buktala na sve strane. Nisam znala šta da radim i kako da spasavam decu, počela sam da vičem i dozivam u pomoć, najbliže komšije su nam u obližnjem manastiru Sopoćani, čuli su me i brzo stigli - priča Vahida Muslić. Ona naglašava da se ta noć, iako joj je izgorelo pola kuće i svo pokućanstvo, ipak završila srećno...
Pristigli su još neki prolaznici, zajedno sa monasima i drugim okupljenim ljudima, izvukli smo decu koja su bila u drugoj sobi i, srećom, nisu ih zahvatili ni vatra ni dim, ali kuća je i dalje gorela...
- Monasi su trčeći otišli do konaka i za tren su se vratili sa aparatima za gašenje požara. Posle nekoliko minuta vatra je ugašena, a naša kuća delimično spasena. Izgorelo nam je skoro sve što smo imali: šporet, nameštaj, posteljina, posuđe... Ostali smo bez igde ičega, ali, hvala bogu i našim spasiocima, svi zdravi i živi - priča glava kuće Ramo Muslić. On dodaje da ga gest monaha i igumana Teokista ne iznenađuje, jer odranije ima dobru saradnju sa manastirskim bratstvom i poštuje svetinju pored koje živi.
- I ja bih da se, ne daj bože, nešto dogodilo manastiru, konaku ili nekom iz bratstva, potrčao da pomognem, ne bih se nimalo štedeo, niti brinuo za sebe i svoj život, jer su oni moje najbliže i najbolje komšije. Posle svega što se dogodilo i što su učinili za moju kuću i porodicu još više ću ih poštovati i za ceo život ću pamtiti, zahvalni smo im do neba - priča Ramo Muslić.
Iguman manastira Sopoćani Teokist kaže da je srećan što su, brzom reakcijom njegovih monaha i drugih komšija, spaseni deca i deo imovine porodice Muslić.
- Kome ćemo, ako nećemo najbližim komšijama. Drago nam je što smo bili u prilici da u nevolji pomognemo, bićemo uz Rama, Vahida i njihovu decu i kada počne obnova kuće, doći ćemo na mobu, obezbedićemo i nešto građevinskog materijala, moramo ih što pre zbrinuti - ističe otac Teokist, koji je u "civilnom životu" bio arhitekta, pa može da pomogne i u građevinskim radovima.
Pravi suživotPošto su Muslići Bošnjaci i muslimani, potez monaha manastira Sopoćani ima dodatnu "specifičnu težinu".
|