Novo žarište na jugu Srbije?

Iako je Institut za istraživanje konflikata iz Hajdelberga u svom poslednjem istraživanju Balkan prikazao kao "uglavnom ugašeno krizno žarište", Srbija i njeni građani ne mogu da nađu utehu u takvoj konstataciji. Ne samo što su čak četiri područja u Srbiji navedena kao neuralgične tačke, već je Kosovo na listi od jedan do pet dobilo trojku, ocenu koja označava područje na kojem vlada kriza s nasiljem.

Uvek na oprezu: Pripadnici Žandarmerije na jugu Srbije

 

- Iskustvo pokazuje da se takve rang-liste često prave na bazi procene mogućih događanja u pojedinim delovima sveta, ali u određenoj meri te liste su i tendenciozne, s ciljem da se i samim stavljanjem na rang-listu nekog kriznog područja skreće pažnja na njega. Praktično, kao da se upućuje poziv onima koji se bave krizama da se više angažuju, a kad postanete predmet njihovog interesovanja, preti realna opasnost da na konkretnom području i zaista zaživi ozbiljna bezbednosna kriza - komentariše za "Vesti" Branko Krga, bivši prvi čovek vojne obaveštajne službe i načelnik Generalštaba jugoslovenske vojske.
 

Krga: Zašto ne Brisel?   Branko Krga   Penzionisani general Branko Krga koji sada predaje na Akademiji za diplomatiju i bezbednost smatra da država ovakva istraživanja treba pažljivo da analizira i ponudi stručne odgovore. - Zašto Vojvodini davati status jedan, onda bi i Brisel mogao da dospe na tu listu. Tamo su stalno sukobi unutar parlamenta između Valonaca i Flamanca - pita se on.

Osim Kosmeta s visokom ocenom tri intenziteta mogućeg sukoba, nemački institut je tri opštine na jugu centralne Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) ocenio intenzitetom dva "s tendencijom rasta", dok su Sandžak i Vojvodina prošle sa jedinicom.

Kao pretnja miru i stabilnosti Sandžaku u istraživanju nemačkog instituta pominju se vehabije i lokalni muslimani, koji traže autonomiju. I dok su se otkrivanjem vehabijskog terorističkog kampa na planini Ninaji, ubistvom jednog od njihovih vođa, preostale vehabije povukle u ilegalu, ne znači da ih nema i da su odustali od svojih ideja.

- Ostalo je još mnogo "uspavanih" ekstremista spremnih da, poput onoga što je Mevlud Jašarević napravio u Sarajevu, pokušaju i u Sandžaku. Povezani su s vehabijama na Kosovu, s najradikalnijim centrima u Saudijskoj Arabiji i stranim obaveštajnim službama (centralama u Beču i Londonu), koje ih finansiraju i koriste za svoje ciljeve. Ako im gazde daju mig, a ovde se za to stvore povoljni uslovi, odmah će se oni "probuditi" i okrenuće se protiv Srbije i svih Bošnjaka koji su za mir i suživot na ovim prostorima - kaže poznati bošnjački intelektualac iz Novog Pazara koji insistira na anonimnosti.

Kad je reč Vojvodini, ona je dospela na listu uz objašnjenje da se nastavljaju rasprave o njenoj autonomiji.

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov podseća da je stalno prisutan konflikt dve administracije, one u Beogradu i one u Novom Sadu. Sukobi oko Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti na pokrajinu postojali su i ranije kad su u na republičkom i pokrajinskom nivou bile na vlasti iste partije, a sad su i intenzivirani kad su naprednjaci preuzeli republičku vlast i uporno traže vanredne izbore u pokrajini kako bi razvlastili Demokratsku stranku.
 

Zavađeni Srbi i Mađari U Vojvodini je stalno prisutan i strah od mogućeg sukoba većinskog srpskog i manjinskog mađarskog stanovništva. - Mi smo imali situaciju 2005. godine kad su bili učestali napadi na pripadnike mađarske nacionalisti, pa je taj većinski nacionalizam pojačao delovanje manjinskog, odnosno mađarskog nacionalizma. Sada, međutim, to nije ni približno tog intenziteta, iako se dešavaju sporadični sukobi, poput onih u Temerinu - kaže Aleksandar Popov. Stanković: Nek uposle ljude Zoran Stanković Šef Koordinacionog tela za jug Srbije dr Zoran Stanković je uveren da bi s poboljšanjem ekonomskih uslova života tamošnjeg stanovništva bile izbegnute opasnosti kojim pojedini albanski lideri umeju da priprete, zahtevajući da se ovaj deo Srbije pripoji takozvanom nezavisnom Kosovu. - Bolje bi bilo da se prave procene kako da se ti ljudi uposle i na osnovu toga smanje eventulne tenzije - kaže za "Vesti" Stanković.