Magija na Balkanu (3): Vetar me odneo u onostrano

Dušica Ilić je nepokretna i slepa otkad ju je kao devojčicu na njivi obuhvatio neki čudan vihor, a onda su joj se više sile obraćale u snu i upućivale u svet magije.

Prošla je ponoć, a staru belu kuću Dušice Ilić osvetljava bandera. Nijednog svedoka na putu, dobro je, nema dokaza da smo zalutali u onostrano. Za Dušicu kažu da je jedna od najboljih bajalica vlaške magije. Leči zdrave i bolesne, ali i sve one koje neka muka muči, od varanja supružnika, preko dece koja su izgubila moć govora ili one koja nikad nisu prohodala... Idemo uzbrdo, raštrkano selo Dubočka kod Petrovca na Mlavi spava, a čkilji sijalica iz kuće baka Dušice. Tišinu prekida lavež nevidljivog psa, a iz mraka iskoči niži, suvonjav, vižljasti muškarac.

- Dobro veče, dobri ljudi, ja sam Čeda, Dušičin suprug - pozdravi nas.

- Ona vas čeka - kaže i krećemo stazicom od cigala. Pred nama priča o drevnom narodu, mrtvom životu i živoj smrti. Ulazimo u kuću i u dugačkom hodniku uz pucketanje šporeta smederevca dočekuje nas nasmejana žena. Ne izgleda kao starica, a još manje kao bajalice koje se sporadično pojave na televiziji.

- Dobro došli, izvolite sedite. Koja vas muka muči, jeste li poneli fotografije - prelazi odmah na stvar naša domaćica, 69-godišnja Dušica Ilić i izvinjava se što ne ustaje, jer je kaže, nepokretna od malena, ali i slepa. Lice joj bez i jedne bore, mladoliko.

- Vlaška magija postoji i crna, i bela. Crna čini zlo, jer ljudi u ovim ludim vremenima jedni drugima žele zlo. Nje se klonim i njom se ne bavim. Zli ljudi dobrima čine loše, i to crnom magijom. To je greh. Nisam grešnica, ja pomažem ljudima u nevolji - veli Dušica, za koju se u istočnoj Srbiji zaklinju da je svemoguća i da je spasla mnoge brakove, ali i silne ljude izlečila. Na priče da se spravljanje magičnih čini prenosi s kolena na koleno, ona odmahuje glavom.

- To nije tačno, ovo je dar od Boga. Bila sam mala, imala sam sedam godina kad sam ga stekla. Moji su tog 27. jula, na dan Svetog Alekseja, okopavali repu i kako nije ko imao da čuva moju sestru i mene, poveli su nas sa sobom. Posle nekoliko sati, ničim neizazvano, zaduvao je neki vihor, sestra i ja smo se igrale, a onda sam utonula u neki mrak. Oko mene je bila tmina i čula sam more glasova. Kasnije su mi prepričavali da je oko mene sve letelo uvis, ukrug, visoko, visoko visoko i niko od tog čudnog vetra nije mogao da mi priđe. Onda je sve utihnulo, ja sam se probudila kao da ništa nije bilo, ali nekoliko dana kasnije u snu sam čula neki glas, koji me je uputio kako da pomognem nekoj bolesnoj komšinici. Bila sam, dakle još dete - veli naša sagovornica, koja dodaje da je posle te oluje ostala nepokretna, a malo kasnije je izgubila i vid. Više sile su joj se obraćale u snu i upućivale u svet magije.

- Bila sam dete i ništa nisam razumela, osim da nekim travkama, vodama i amajlijama praćenim magijskim ritualima pomažem ljudima. Moji su me vodili u Beograd kod lekara da bi me izlečili, ali nije bilo pomoći, nije bilo leka za ovu moju nedijagnostikovanu i nepostojeću bolest, jer po svim nalazima, ja sam bila zdrava - priča Dušica, a između ruku premeće staro zvono, koje nosi ovan predvodnik.

- Ovo je magično zvono, iz koga se pije obajana voda. Izgovorim bajalicu na vlaškom jeziku i tako je spremam za skidanje teških mađija. Da bih videla šta je nekome urađeno, stavim kažiprst na fotografiju, na glavu onog ko je u problemu i kao da gledam film; pred očima mi se odvijaju slike iz života tih mučenih ljudi. U nekim situacijama, oni koji su u problemu i ne moraju da dođu kod mene, dovoljno je da pošalju fotografiju i da se jave telefonom - priča Dušica dok pokazuje brojna pisma kojima je bukvalno ljudi zatrpavaju.

- Ne naplaćujem nikome i ništa, jer je sevap pomoći ljudima. Ipak, ako neko, a takvih ima, baš insistira, onda uzmem ono što mi daju - priznaje Dušica.

- Kod mene su dolazili i dolaze obični smrtnici, ali i naše zvezde. Od političara, preko muzičara do glumaca, profesora univerziteta. Većina je imala istu muku, političarima se obično klima brak zbog vlaškog vezivanja i švaleracije, a ovi drugi oće da budu bolji od najboljih.