Imovina na Kosovu (4): Srbiji dužni milijardu evra
Andrea Lorenco Kapusela je sedeo tri godine u odboru Kosovske agencije za privatizaciju i nekoliko puta se usprotivio prodaji preduzeća verujući da je u pitanju nameštena prodaja.
- Bojim se da su neke kompanije prodate za veštački napravljene niske cene - kaže Kapusela. - Korupcija unutar Agencije za privatizaciju obično je imala ovu formu.
Italijan koji je na Kosovu bio i direktor ekonomskog odeljenja Međunarodne civilne kancelarije, smatra da pošto Srbija za većinu privatizovanih kompanija na KiM otplaćuje dug stranim kreditorima, Priština treba da preuzme dug i isplati Beogradu nadoknadu, koja sve ukupno premašuje milijardu evra. To je predviđeno i Ahtisarijevim planom, koji je kostur kosovske nezavisnosti.
Pravna čaura- Unmik je osnovao Kosovsku poverilačku agenciju (KPA) pod okriljem Rezolucije 1244, koja se nakon proglašenja nezavisnosti transformiše u Kosovsku agenciju za privatizaciju, koja se smatra naslednikom Kosovske poverilačke agencije i sva sredstva radnici i fondovi, i sva preduzeća pod njenom upravom su sada pod njenom kontrolom. Unmik formalno ne priznaje novu agenciju i smatra da stara i dalje postoji, iako više ne radi. Dakle, to je pravna čaura - objašnjava Andrea Kapusela, bivši član Kosovske agencije za privatizaciju. |
- Sve kompanije su prodavane na aukcijama, a kosovski zakon kaže da one moraju biti otvorene, konkurentne i transparentne. Odbor Agencije mora da odobri prodaju, a mi smo prethodno dobijali obrazložene procene pretpostavljene tržišne cene, pa bi je upoređivali sa cenom ostvarenom na aukciji. U nekoliko slučajeva većina odbora prihvatila je cenu protivno mojim primedbama.
- Generalno verujem da su kompanije uglavnom prodate po fer cenama, ali to zasnivam na pretpostavci da su aukcije bile zaista konkurentne i da je analiza cena koja nam je dostavljena bila tačna. Verujem da je bilo i manipulacija, jer smo se nekoliko puta kolege i ja usprotivili dostavljenoj proceni vrednosti koja je bila očigledno netačna. Ali nismo bili spremni za dobro pripremljene manipulacije, pa su neke kompanije prodate za veštački niske cene - kaže Kapusela.
Kada je sumnjao na korupciju, tvrdi da je glasao protiv ili slao dokumentaciju Euleksu.
- Nikada nisam video direktne dokaze o korupciji, u smislu plaćanja mita, ali nekoliko pokazatelja me je dovelo do zaključka da ona postoji i da je široko rasprostranjena. Javno sam govorio o primeru kada je zemljište poklonjeno jednom privatnom univerzitetu, kao i kada je vraćan depozit investitoru koji nije platio cenu za kompaniju koju je kupio.
Tačijev miljenik
Beg sa sastanka: Slobodan Petrović (desno)
Kapusela je nezadovoljan i radom predstavnika kosovskih Srba u Agenciji za privatizaciju, za koje kaže da nisu bili od preterane koristi.
Ne sećam se da je bilo kada zauzeo stav u ime srpskih interesa, iako ne mislim da je Agencija radila protiv interesa kosovskih Srba. Problem je u tome što Petrović nije ponudio nikakav koristan doprinos Odboru. Njegova uloga u Odboru je upravo ogledalo Samostalne liberalne stranke u vladi Kosova, lojalniji su premijeru Kosova nego pojedine frakcije u stranci Hašima Tačija. |
Na pitanje da li su interesi Srba bili zaštićeni prilikom prodaje preduzeća, on priča da to zavisi od toga - šta su interesi Srba.
- Ako se veruje da ta javna preduzeća pripadaju Srbiji, onda svaka prodaja oštećuje srpske poreske obveznike, osim ako Srbija ne dobije sav prihod od takve prodaje. Ali to je pitanje je neraskidivo povezano sa pitanjem statusa Kosova. Po zakonu, Agencija plaća 20 odsto od prodajne cene radnicima kompanije. Spiskovi radnika koji imaju pravo na takve isplate donose odbori u kojima se nalaze i Srbi. Radnici mogu da ospore spisak pred sudom, ako smatraju da su nepravedno izostavljeni. Da li su spiskovi pravljeni sa primesom antisrpske pristrasnosti, ne mogu da kažem. Ali, naravno, kosovski Srbi radnici imaju manju mogućnost da podignu glas, organizuju proteste ili dobiju podršku sindikata.
Srbija polaže pravo na većinu kompanija koje su privatizovane. Da li će Beograd ostvariti to pravo, Kapusela smatra da u potpunosti zavisi od politike.
- Sve što je Srbija mogla da uradi jeste da polaže pravo na prihod od privatizacije, ali ako je osnov za to Rezolucija 1244, problem je u tome što po Rezoluciji novac ide Unmiku, a ne Srbiji. Kada je reč o spoljnom dugu Srbije koji se odnosi na Kosovo, Ahtisarijev plan kaže da Priština treba da preuzme taj dug. Takođe, Priština treba da da Beogradu i nadoknadu za ono što je već platila, a nema mogućnost da ubira porez na Kosovu i to nadoknadi.
- Sve ukupno, dug i nadoknada Srbiji su oko milijardu evra, ako ne i više. Isplata Kosova Srbiji bi, prema Ahtisarijevom planu, podrazumevala i priznanje. Ipak, postoje načini da se izbegne priznanje, kao što sam rekao, deo duga Srbije je prenesen na Kosovo, u transakciji koja je bila javna.
- I Kosovo i Srbija su u lošem ekonomskom stanju. Ali Kosovo dobija mnogo više inostrane pomoći od Srbije. Loša ekonomska situacija podsrekuje nestabilnost na Balkanu. Prema tome, imalo bi smisla da taj novac bude prebačen Srbiji, jer Kosovo može da računa da međunarodna zajednica preuzme deo njihovog računa: transfer će dati neke kiseonik Srbiji bez gušenja Kosova. Prilično sam iznenađen da ništa na ovom frontu nije urađeno od 2009. godine.
