Atentat na Zorana Đinđića (4): Klan nišanio Čedu i Bebu

Od atentata na premijera Zorana Đinđića 2003. godine vodi se oštra rasprava da li se neke strane sile, političari ili tajne službe nalaze iza ubistva. Banjac i Novaković, koji su vodili istragu ubistva, kažu da nisu naišli na direktnu vezu između atentatora sa političarima ili stranom službom.

Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović

 

- Jedini koji može da kaže da li je neko drugi naredio ubistvo premijera je Milorad Ulemek Legija. Međutim, on ćuti. On je nahuškao Zvezdana Jovanovića Zvekija pričom da će ih Đinđić poslati sve u Hag. Tokom istrage atentata nismo došli do podatka da su strane službe učestvovale atentatu, a da jesmo - odmah bi usmerili istragu u tom pravcu. To je pre svega posao BIA i Vojno-bezbednosne agencije - kažu sagovornici "Vesti".

Propusti obezbeđenja   Milorad Ulemek Legija Veliki problem koji je atentatorima olakšalo ubistvo bilo je i loše obezbeđenje premijera Đinđića. - Da je bilo pameti, Đinđić bi uzeo Sentu Milenkovića i 100 ljudi koji su obezbeđivali Slobodana Miloševića. Ko je njega mogao da ubije? Đinđićevo obezbeđenje nije bilo iz policije. Oni su navikli kao opozicija na lagodno šetanje, a ne da zatvaraju ulice kad prolazi Đinđić. Nije se znalo ko za šta odgovara. Naše tajne službe nisu dobro radile posao. Kontraobaveštajna zaštita nije funkcionisala - kažu sagovornici "Vesti".

Međutim, politika se svakako posredno umešala u atentat. Zemunski klan i Legija su pokušavali da koketiraju sa političarima i iskoriste razdor unutar DOS-a.
- Po njihovoj priči, oni su prvo planirali da ubiju Čedu Jovanovića i Vladimira - Bebu Popovića. Onda su shvatili da malo dobijaju time jer ostaju i dalje Đinđić i njegova ekipa. Oni su mislili da su ih ova dvojica izdala jer su bili spona između politike i njih.

Ubica premijera Srbije: Zvezdan Jovanović

Nije Đinđić komunicirao sa zemunskim klanom, već ova dvojica preko Ljubiše Buhe Čumeta. On je imao političke kontakte, koje je zemunski klan koristio do kraja 2002.

godine - dok se nisu razišli sa njim. Raskol je sve ubrzao. Čume je ušao u legalni biznis, uz zahvalnost vlasti za pomoć 5. oktobra. Imao je firme, pravio puteve, uzimao milione, a klan je otimao ljude. Tu je počeo razdor - kaže Banjac.

Njegov kolega Mile Novaković kaže da zemuncima niko od političara nije rekao "ubijte premijera".

- Kriminalci su koketirali sa drugom političkom stranom, misleći da će imati zaštitu. Čume ih je medijski optužio da su kriminalci, da se bave otmicama i drogom, a oni su pokušali da postave svoje ljude u pravosuđe. Zamalo da Milan Sarajlić bude specijalni tužilac, ali je to sprečeno, pa je prebačen u republičko tužilaštvo, a na to mesto postavlja se Jovan Prijić.

- I mi smo sumnjali da postoji neka politička pozadina jer je nemoguće da banda kriminalaca ubije premijera. Međutim, oni su brzo ojačali, za dve-tri godine su uzeli 20 miliona evra od otmica, ubili desetine ljudi, niko ih ništa nije pitao, osećali su se nedodirljivo - objašnjava Novaković.

To se najbolje primetilo tokom pobune JSO 2001. godine.

- JSO je u to vreme najjača vojna formacija u Evropi. Iskusni ratnici, 400 do zuba naoružanih ljudi. Kada se većalo kako da se skloni JSO, pitala se vojska da li može to da se uradi. Rekli su da ne može. Pitali su načelnika Javne bezbednosti Sretana Lukića da li ima neko ko može da im suprotstavi - rekao je da nema.

- Takođe, Specijalna antiteroristička jedinica nije htela da interveniše jer se radilo o ljudima sa kojima su zajedno ratovali - kažu sagovornici "Vesti" i ističu "da je i dalje mnogo otvorenih pitanja kada se radi o atenetu na premijera Zorana Đinđića".

KRAJ