Atentat na Zorana Đinđića (1): Na Legiju hteli da šalju NATO
Nakon decenije od atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, mnoge stvari u javnosti i dalje se čine kao nerasvetljene, iako su neposrednim ubicama potvrđene presude. Ovo je jedan od najtragičnijih trenutaka u srpskoj istoriji, a mnogi ljudi i dan-danas ne veruju da je jedna banda kriminalaca uspela da ubije premijera i zaustavi državu. U ekskluzivnom razgovoru za "Vesti", Boro Banjac i Mile Novaković, koji su neposredno radili i rešili atentat na premijera Đinđića, opisuju kako je rešen ceo slučaj i dramu u vlasti nakon atentata.
Banjac kaže da je veče pred ubistvo premijera, oko 10 sati uveče, otišao u BIA.
- Tamo su bili direktor Miša Milićević, njegov zamenik, Nenad Milić, zamenik ministra unutrašnjih poslova i Zoran Janjušević, savetnik za bezbednost premijera Đinđića. Mi smo već uveliko znali za zemunski klan i vezu sa Miloradom Ulemekom Legijom i istraživali smo slučaj.
Ja im kažem: "Ljudi, ovde nešto nije u redu. Zemunce nemamo na merama (prisluškivanje) poslednjih deset dana, niko se ne javlja, ne pričaju. Ovo je mnogo opasno."
- Oni mi na to kažu: "Ne brini, ajde da popijemo piće." Mislio sam u to vreme da BIA sve zna, da znaju mnogo više nego mi, ali oni ništa nisu znali - prepričava dramatične trenutke Banjac.
Sutradan kad je ubijen premijer, kako kaže Banjac, odmah se znalo da je to delo zemunskog klana jer prosto nijedna druga grupa u državi nije bila tako moćna da to učini.
- Kada sam čuo za atentat, otišao sam pravo u Vladu Srbije. Šok za sve nas, atmosfera užasna. Trebalo je tog trenutka trezveno razmišljati i doneti odluke. Uvedeno je vanredno stanje.
- Mi smo doneli fotografije zemunaca i "u glavu smo ih pogodili" jer se kasnije ispostavilo da su sa prvobitnih slika s poternice svi učestvovali u atentatu. To je bio naš blef, znali smo da oni sigurno imaju veze s tim, ali nismo imali dokaze. Tako su fotografije osumnjičenih preko Biroa za komunikaciju Vlade slike puštene u javnost - objasnio je sagovornik "Vesti".
Koliko je u tom trenutku situacija bila usijana, vidi se po događajima nakon nekoliko dana, kada se saznalo da je premijera ubio lično Zvezdan Jovanović Zveki, tada zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO).
- Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi nam je rekao da je Zveki učestvovao u atentatu. Otišao sam u Vladu Srbije i tamo na sastanku tima za bezbednost kažem da ga treba uhapsiti. Donesemo takvu odluku na Vladi, a znali smo da su sa zemuncima povezani Duško Maričić Gumar, komandant JSO, kome su kupili stan u Novom Sadu i Veselin Lečić, načelnik za bezbednost JSO.
- Tu je bilo raznih predloga, prvo da se bombarduje cela baza JSO u Kuli, a kada smo saznali da vojska neće da učestvuje u hapšenju vrha JSO, čuo se predlog da se pozovu NATO snage u pomoć.
- Ne mogu da vam kažem ko je to predložio. Onda je tadašnji načelnik javne bezbednosti Sreten Lukić kazao: "Dosta je bilo ubijanja u Srbiji, dozvolite nama policajcima da to uradimo na naš način" - priseća se Banjac.
OtmiceO danima između 2000. i 2003. godine, kada su zemunci praktično vladali Srbijom, Novaković je napisao knjigu "Otmice zemunskog klana", koja je ovih dana objavljena.
Zemunci rasturili DOSPošto su godinama nesmetano ubijali i otimali po Srbiji, pripadnici zemunskog klana sa Legijom su pomislili da su svemoćni i da mogu da utiču na politiku u zemlji.
|
Atentatori uhapšeni u sedištu policije!
Doneta je odluka da Sreten Lukić, Boro Banjac i Goran Radosavljević Guri, tadašnji komandant Žandarmerije, pozovu rukovodeći sastav JSO na sastanak u sedište MUP-a u ulici Kneza Miloša u Beogradu.
- Kažu nam ovi iz Vlade, pa ubiće vas. Mi donesemo odluku da niko u MUP-u ne može da uđe s oružjem i svi policajci moraju da naoružanje ostave na ulazu. Onda je Lukić pozvao Gumara i rekao da dođe sa rukovodećim sastavom JSO kod njega na sastanak. Rekao im je da ne rade ništa, da spavaju, a da mi ovde crkavamo od posla, ne idemo kućama, pa da ih uključimo u akciju. Bili su tako sigurni da su došli. Jedina je bila dilema da li će ostaviti oružje, što su ipak učinili - kaže Banjac.
Zveki ćutao dva danaU prvom trenutku posle hapšenja, Jovanović nije želeo ništa da priča. |
U sedištu MUP-a postavljena je zaseda. Operativci kriminalističke policije i po dva-tri pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice policije stajali su u civilu ispred kancelarija.
- Seli smo u salu za sastanke. Lukić i Guri i ja. Preko puta nas Gumar, Zveki, Lečić, Dragoslav Krsmanović i Mića Petraković. Pita ih Lukić šta ćete popiti, naručuju sok, kafu, samo Zvezdan neće ništa. Palim cigaretu i u jednom trenutku vidim da Zveki vadi davidov i tada se setim da je kutija davidova nađena na mestu ubistva Đinđića.
- Zveki nas samo strelja očima. U jednom trenutku Lukić kaže: "Evo, gospodo, vi znate da su neki uhapšeni za atentat i da ne bih mnogo pričao, svako ko ima veze s ubistvom, zemuncima i Legijom, mora da odgovara i da izjavu UBPOK-u. Gumaru, izađi napolje, čekaju te operativci. Izađi i ti Zveki..." Izašli su jedan po jedan, prihvatili su ih operativci i momci iz SAJ-a, pa su odvedeni u posebne kancelarije i započelo je saslušanje - seća se Banjac hapšenja ubica premijera.
