Mojih 10 godina bez Voje (2): Prva pobeda u Hagu
Mihajlu, srednjem Šešeljevom sinu, otac je posebno nedostajao. To se vidi i iz jednog od pisama koje mu je slao dok porodica nije mogla da se telefonom čuje sa Vojislavom.
"Dragi tata, ove nedelje sam bio na raspustu. Bio je Uskrs i farbali smo jaja. I bio sam u crkvi da se ispovedim i pričestim. Išao sam sa Aleksandrom, Vladom i mamom. Vlada se samo ispovedio i bio je mnogo smešan. Bio sam kod zubara na kontroli i zubar me je pohvalio da sam bio najhrabriji. I prespavao sam kod Marije. Cile me je posle vodio na Knez Mihailovu ulicu i u zoološki vrt i na automobile na sudaranje. Bio sam na jednom velikom toboganu i na nekim avionima koji su išli čas dole, čas gore. Voleo bih da mogu da te vidim. Molim te i dalje nastavi da nam pišeš. Voli te tvoj sin Mihailo."
Svaki komentar je suvišan, nedostatak oca u najnežnijim dečjim godinama i te kako boli...
Farsa u Hagu počela je da se razotkriva kad je suđenje počelo 27. novembra 2006. godine, bez Vojislava Šešelja. On je, naime, 10. novembra počeo štrajk glađu zbog odluke suda da mu nametne branioca. Dvadeset osam dana je izdržao u odbijanju hrane. Tribunal nije imao izlaza već da pristane na zahteve lidera radikala. Šešelj je prekinuo štrajk glađu 8. decembra 2006.
- Posle Vojine žalbe na odluku da mu bude nametnut branilac, sudsko veće je rešilo da "poništi početak pretresnog postupka" i da suđenje ponovo počne kad se on oporavi - priča za "Vesti" Jadranka Šešelj. Lider radikala je po cenu života izborio pravo da se sam brani. Bio je to početak Šešeljevih muka, ili kako neki mudriji ljudi rekoše - Pirova pobeda, jer Šešeljeva agonija traje čitavu deceniju.
- Mnogi Srbi su mu zahvalni zbog svega što je učinio u Hagu. Neki su mi rekli da su zahvaljujući Voji naučili nešto novo. Većina je oduševljena što je u stručnom pravničkom smislu briljirao ispitujući svedoke Tužilaštva. Većina Srba smatra da je nokautirao Tribunal - kaže ponosno Jadranka.
Ona dodaje da joj je laknulo kada je posle mesec dana Voja prekinuo štrajk glađu.
- Bilo mi je lakše, ali i dalje mi je bilo hladno oko srca jer znam u kolikoj zdravstvenoj opasnosti je bio - priča Jadranka koja je pet dana kasnije otišla Šešelju u posetu. A u Hagu ju je čekalo iznenađenje.
- Sećam se da sam sa strahom otišla u Hag, bojala sam se da posle tolikog gladovanja izgleda kao leš. Međutim, iznenadila sam se jer je za samo nedelju dana uspeo da se oporavi. Bez obzira na iscrpljenost dobro je izgledao, a vratila mu se i njegova prepoznatljiva duhovitost. Da bi me oraspoložio, odmah je počeo sa vicevima, a ja sam mu u šali rekla: "E, moj Vojo, uvek bi trebalo ovako da izgledaš" - seća se supruga lidera radikala.
- Ipak, brzo se iznervirao jer je procedura ostala ista, mada su mu, u okviru zahteva koje je podneo, odobrili moje posete bez tih procedura. Potpisala sam sve što su tražili. Želela sam što pre da ga vidim, pa nisam htela da "zatežem" situaciju. Bila je i jedna dobra stvar, za razliku od ranijih poseta, kad nismo mogli da imamo fizički kontakt, tada su nam i to odobrili - seća se Jadranka. Ipak, agonija čekanja na početak suđenja se rastegla i tokom 2007. godine.
Život u čekanju- Voja je ulazio već u petu godinu boravka u Sheveningenu i bilo mu je teško. Život u zatvoru mu se svodio na čekanje na početak suđenja - priseća se Jadranka dana kad je iščekivanje bilo osnovna emocija s kojom su se svi Šešeljevi budili. U moru loših i teških informacija, ipak se tada desila i jedna lepa stvar. Naime, početkom 2007. godine objavljena je nova Šešeljeva knjiga, pisana u Hagu. |
