Mojih 10 godina bez Voje (1): Poziv iz Haga za radost i strepnju

Lider Srpske radikalne stranke, profesor Vojislav Šešelj, 24. februara 2003. godine, dobrovoljno je otišao u Haški tribunal. Otputovao je redovnim Jatovim avionom u Amsterdam, a na holandskom aerodromu su ga čekali policajci Ujedinjenih nacija u civilu i odvezli u neobeleženom kombiju u Hag, tačnije u zatvor Sheveningen.

Poslednja zajednička fotografija: Jadranka i Vojislav Šešelj sa sinovima i unukom

 

Iznoseći završnu reč na suđenju u martu prošle godine Šešelj je dao duhovitu verziju tog događaja.

- Nisam se ja nikada predao. U Hag sam putovao, 24. februara, iz sasvim drugog razloga. Srpskom narodu na više mitinga obećao sam da ću realizovati neki projekat sa holandskom kraljicom. I zato sam putovao u Hag. Kad se avion pojavio na aerodromu posada je rekla da aerodromska policija insistira da ja prvi izađem. Mislio sam da je to zbog zvaničnih počasti, da me tamo čeka počasna garda, da će se intonirati himne, da će se nešto slično desiti. Kada je neki čovek, metar i žilet, počeo da mi čita nalog o hapšenju ja strčim niz stepenice na aerodrom, kad tamo stotinak policajaca me okruži i skeba me. Nisam imao nikakvih šansi.

Kako mu je bilo i o čemu je razmišljao tokom tog leta nikad i nikome nije otkrio, valjda zato što u srpskom narodu vlada mišljenje da junaci o osećanjima i eventualnim strepnjama nikad ne govore, ali sigurno mu nije bilo lako.

Bilo je to pre 10 godina, što možda, s istorijskog aspekta i nije značajno vreme, ali mereno dužinom ljudskog veka je i te kako dugačak period. Najbolji pokazatelj merenja jedne decenije u životu bilo kog čoveka su - deca. A sinovi Vojislava Šešelja te 2003. godine bili su baš klinci. Najstariji sin lidera radikala, Nikola imao je jedva nešto više od 19 godina, Aleksandar je bio desetogodišnjak, Mihajlo je imao sedam, a najmlađi Vladimir samo četiri godine. Oni su danas momci. Najmlađi član porodice Šešelj, sin Nikole Šešelja, koji je rođen nešto malo pre odlaska lidera radikala u Hag, bio je beba, a danas je desetogodišnjak.

Šta se sve dešavalo u životu porodice Šešelj tokom proteklih 10 godina ekslkuzivno saznajemo od njegove supruge Jadranke Šešelj. Može to delom da se vidi i iz pisama kojima su Šešeljevi razmenjivali emocije tokom prvih osam meseci, jer im je to bio jedini način komunikacije. Upravo po tim pismima se prepoznaje koliko su sinovi lidera radikala, ali i supruga Jadranka teško podneli ovaj rastanak.

Odlazak u Hag: Šešelj na beogradskom aerodromu

 

- Kada je Voja bio u zatvoru u Gnjilanu, 1995. godine, Aleksandar je imao dve godine, Mihailo je bio beba. To nije bio "naš" prvi zatvor. Pre toga je tamnovao u Centralnom zatvoru u Beogradu kada je Aleksandar imao samo godinu dana. Ali, iskreno, Vojino robijanje u Hagu zamaglilo mi je sećanje na sva ostala njegova zatočeništva. Iz ove perspektive, posle deset neizvesnih i teških godina Haga, sve ostalo izgleda kao da se nije ni desilo - kaže na početku ispovesti Jadranka Šešelj.

Ova hrabra žena se odlično seća tog dana kada je spakovala supruga za put u Holandiju.

- Sa sobom je poneo prtljag od čak 32 kilograma, ali u koferima su uglavnom bile knjige, oko 60 komada. Nisam htela da se svađam s njim oko toga zato što sam znala koliko je to uzaludan posao i koliko je posvećen čitanju da mu je sve drugo potpuno nevažno - priseća se Jadranka.

Deceniju kasnije, ovom haškom sužnju, koga Haška optužnica tereti za progon, ubistva i druge zločine paravojnih snaga nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. godine suđenje još nije završeno. Nije ni čudo, jer je Šešelj i na početak suđenja čekao utamničen skoro četiri godine.

- Suđenje je prvobitno počelo 27. novembra 2006, ali bez Voje! Bila je to farsa, jer je Voja 10. novembra počeo štrajk glađu zbog odluke suda da mu nametne branioca - priča Jadranka. - U to vreme, baš kao i danas, svako telefonsko zvono, u isto vreme za nas u kući je i radost i agonija. Radost, zato što očekujemo da je s druge strane žice Voja, a strepnja jer znamo na šta je sve spreman Haški tribunal. Tako je bilo i kad je Voja najavio štrajk glađu zbog nametnutog advokata. Bio je spreman da štrajkuje do kraja - ubeđena je ova hrabra žena.