Srbija i jubilej Milanskog edikta (5): Mudrost je rođena na Istoku

Milanski edikt doneli su carevi Konstantin, tada tetrarh Zapada, i Licinije, tetrarh Istoka, u februaru 313. godine u Milanu. Bio je to najznačajniji civilizacijski događaj u ljudskoj istoriji jer su religije izjednačene, a dotad krvavo progonjeni hrišćani mogli su slobodno ispovedaju svoju veru. Hrišćanstvo je postalo ravnopravno sa svim paganskim kultovima što mu je utrlo put da krajem 4. veka bude proglašeno i za zvaničnu religiju Rimskog carstva.

Najveći datum u istoriji: Radivoj Radić

 

Profesor Radivoj Radić, šef katedre za istoriju Vizantije na Filozofskom fakultetu, autor brojnih naučnih radova i knjiga o Vizantiji, kaže da je 313. godina promenila ljudsku istoriju.

Kako su naučnici odgovorili na proslavu Milanskog edikta?
- Već čitavu deceniju u Nišu se organizuje naučni skup posvećen Konstantinu, a ove godine su organizovana tri, doduše u vrlo kratkom roku, od kraja maja do početka juna. S naučne i bogoslovske strane jubilej je dobro pokriven. Godinu dana sam pisao scenario za dokumentarnu seriju "313" na RTS-u, prave se mnogi okrugli stolovi, multimedijalna predstava, pravi se čak i animirani film o Konstantinu.

Da li znate kako se svet priprema za ovakav jubilej?

- Čuo sam da se Milano veoma ozbiljno spremio i da su tamo već u prodaji suveniri. Carigradska patrijaršija ima malo hrišćana, ali neke islamske zemlje sakupljaju novac da se obeleži i tamo jubilej osnivača Konstantinopolja. Verovatno će proslavu praviti i u Jorku, gde je umro car Konstancije, a njegovog sina Konstantina legionari su tada podigli na veliki štit i proglasili carem. Tek će od 5. veka čin krunisanja postati crkveni čin velelepnog sjaja, kad su carevi krunisani u Svetoj Sofiji.

Koji je u stvari značaj Milanskog edikta za ljudski rod?

- To je jedan od najvećih datuma u istoriji. On je vanvremenski jer u ovom dokumentu piše da svako veruje kako mu srce hoće. Ta poruka važi i danas, to je akt koji je išao ispred svog vremena. Svi najvažniji događaji su nastali na Istoku (Mala Azija, Bliski istok, severna Afrika), jedan nemački istoričar je rekao: "Sva ljudska mudrost je nastala na istoku... ali se završava na Zapadu." Svi bogoslovski sporovi, koji su rešavani na sedam vaseljenskih sabora, svoje korene imali su na Istoku.

Zašto je zaboravljen Galerijev edikt koji je donet 311. godine i isto hrišćanima dopušta slobodno ispovedanje religije?

- Galerije (izgradio je grad Feliks Romulijanu, današnji Gamzigrad kod Zaječara) svoj edikt je doneo bukvalno nekoliko dana pred smrt, hrišćanski pisci tvrde da se raspadao, pa mu je proradila griža savesti. Međutim, on se do 311. tako stravično mučio i proganjao hrišćane da su čak i pagani bili zgroženi. Navodno se i gvožđe lomilo od silnih mučenja, zato njega ne slave ni hrišćani ni istorija. Nepravedno je zapostavljen i Licinije, Konstantinov savladar koji je takođe potpisnik Milanskog edikta.

Koliko je bilo hrišćana u Rimskom carstvu u Konstantinovo i Licinijevo vreme?

- Početkom 4. veka Rimsko carstvo je imalo oko 50 miliona stanovnika i protezalo se od Britanije do Mesopotamije. To je danas pedesetak država. Od tih 50 miliona ljudi je svaki sedmi bio hrišćanin. Hrišćani su tada pokazivali solidarnost i požrtvovanost koja je udivljavala i pagane, u vreme epidemija oni su negovali bez zazora i hrišćane i pagane.

K  R  A  J