"Školujemo srpsku sirotinju"

Srbi u Hrvatskoj su ne tako davno u svakom pogledu bili poštovana zajednica, po broju, bogatstvu, u politici, ekonomiji, kulturi. Danas je gotovo sve nestalo. Oko ostataka sada se glože i sukobljavaju srpski lideri i malobrojni entuzijasti, prvi da bi nešto prigrabili sebi i svojima, a drugi da bar nešto vrate zajednici.

Nikola Lunić, predsednik privrednika u Hrvatskoj

Obnovu Privrednika u jeku rata, gotovo u ilegali, pokrenulo je nekoliko entuzijasta. Šta vas je u tim "vunenim vremenima" na to navelo?
- U Zagrebu je 1993. godine obnovljen rad Privrednika u teškim ratnim uslovima. Privrednik su ponovo pokrenuli zagrebački Srbi, ovaj put podstaknuti ratnom propagandom kako su Srbi u Hrvatskoj u vreme komunističke vladavine bili privilegovani pa im tobože te privilegije treba oduzeti. No, činjenice su govorile sasvim drugačije. Srpski seljak je ostao da živi u svojim krajiškim zabitima, bez puteva, bez komunikacija, okružen svojim porušenim crkvama. Institucije narod nije dobio pa je svoju tragediju kompenzovao verom u svetliju budućnost. Istina, deo njegove malobrojne elite odmah nakon rata smestio se u tuđe komforne vile na Pantovčaku. I to je sve što nam je "naša borba dala".

Krediti za zanatlije

Srpsko privredno društvo Privrednik osnovano je pre 116 godina, dakle 1897. godine u Zagrebu kao zaklada bogatih zagrebačkih Srba, trgovaca i veleposednika, s osnovnim ciljem da organizovano pomažu školovanje nadarene, a siromašne srpske dece iz krajiških ruralnih područja. Istovremeno, Privrednik je osnivao i štedno-kreditne zadruge preko kojih je kreditirao svoje pitomce kod otvaranja njihovih zanatskih i trgovačkih radnji. Do 1941. godine Privrednik je pomogao skoro 40.000 siromašne dece. Vreme zločinačke vladavine NDH za Privrednik je značilo progon, stradanje i izbeglištvo. Nakon rata novouspostavljena komunistička vlast zabranjuje rad Privrednika i svu mu imovinu oduzima.

A kako je bilo pre te borbe?
- Srbi su u Austrougarskoj, u drugoj polovini 19. veka, u Zagrebu imali svoje političke, kulturne, verske, humanitarne organizacije i institucije preko kojih su ostvarivali svoje interese, kao što su Srpska banka, Savez srpskih zemljoradničkih zadruga, mreža štedno-kreditnih zadruga, Srpsko privredno društvo Privrednik, Dobrotvorna zadruga Srpkinja. Imali su svoje škole, svoje internate, svoju štampariju, svoje publikacije, političke stranke... Do Prvog svetskog rata čak dvojica tada uglednih Srba, Nikola Krestić i Bogdan Medaković, bili su predsednici Hrvatskog sabora.

Može li se istorija obnoviti?
- Privrednik nastavlja svoju plemenitu misiju pomaganja nadarenim učenicima i studentima slabijih imovinskih mogućnosti. Samo u prošloj školskoj godini stipendirali smo 51 učenika i studenta koji uglavnom potiču iz povratničkih krajiških područja Republike Hrvatske. Do sredstava za stipendije dolazimo veoma teško, gotovo isključivo donacijama, a nekadašnje Privrednikove zgrade formalno su u vlasništvu države, zapuštene i prazne ili se na njima bezočno bogate kojekakvi tajkuni.

Šta je ostalo od te silne imovine Privrednika?
- Gotovo da u Hrvatskoj nema grada ili većeg mesta gde Privrednik nije imao nešto od svoje imovine: nekretninu, legat, udeo u vlasništvu. Sva imovina stečena je darovnicama Privrednikovih članova. Prema testamentima osnivača i dobročinitelja imovina se mogla isključivo koristiti za školovanje nadarene, a siromašne dece i omladine. Sve ove godine tražimo da nam država vrati imovinu. Nismo u tome uspeli zbog zakonskih prepreka. Naime, osporava nam se kontinuitet delovanja. Privrednik nije radio od 1946. do 1993. godine, jer su ga zabranili komunisti. To se desilo i Hrvatskom kulturnom društvu Napredak, ali njima je vraćen deo oduzete imovine, jer su drugog nacionalnog predznaka.

Odakle dolaze vaši stipendisti?
- Većina naših stipendista potiče s povratničkih područja u Republici Hrvatskoj. Siromaštvo je njihova svakodnevica. Njihove su kuće sve donedavno bile porušene i zapaljene. Njihovi su roditelji donedavno bili izbeglice i danas su na rubu siromaštva. Bez posla, bez mogućnosti poštenog rada i što je najvažnije bez mogućnosti da ispune svoju roditeljsku dužnost, da obezbede svojoj deci mogućnost da se školuju i obrazuju.

Solidarnost iznad svega

* Nikola Lunić je dugogodišnji aktivista na programima i projektima koji podstiču kulturni, obrazovni i ekonomski razvoj srpske zajednice u Hrvatskoj. Rođen je 26. marta 1966. u Drnišu. Tu je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu komparativnu književnost i filozofiju.

* Nekoliko godina je radio u Izdavačkom preduzeću Prosvjeta iz Zagreba da bi se posvetio vlastitom biznisu.

* Od 2007. godine predsednik je Srpskog privrednog društva Privrednik. Najviše je angažovan na pokretanju fondova solidarnosti kao i na prikupljanju sredstava za stipendiranje nadarenih učenika i studenata slabijih materijalnih mogućnosti.

* Vlasnik je jednog manjeg izdavačkog preduzeća u Zagrebu. Član je Veća srpske nacionalne manjine grada Zagreba od 2011. godine.

Ne stiče se utisak da su zbog toga srpski prvaci u Hrvatskoj nešto crveneli?
- U pravu ste. Jedino problem ne vide politički predstavnici Srba u strukturama hrvatske vlasti. I naravno nije im zbog toga neugodno. Većina današnjih srpskih organizacija svela se na sredstvo za postizanje društvenih položaja i sinekura za nekolicinu. Te organizacije postale su svrha samih sebe i počesto bankomati svojih lidera. Privrednikovi dobrotvori do sada su više pomogli i uplatili novca nego neke srpske organizacije koje imaju višemilionske budžete.

Kada su pre više od 100 godina bogati Srbi pokretali Privrednik imali su kome pomagati. Sada se stiče utisak da je vaša misija uzaludna?
- Statistika nam ne ide u prilog. Ali ako ne učinimo ništa u dogledno vreme neće se više ni imati ko prebrojavati. Početkom 20. veka na prostoru Hrvatske živelo je gotovo 25 odsto ili 644.955 pripadnika srpske nacionalnosti. Na početku 21. veka živi 4,36 odsto ili 186.633 stanovnika koji se izjašnjavaju kao Srbi. U Zagrebu se broj Srba prepolovio - sa 44.384 na 17.526. Nastavi li se ovakav demografski trend Srbi kao etnička zajednica u Hrvatskoj potpuno će nestati. Takođe, skoro trećina Hrvatske je pustoš bez ljudi i bez ozbiljnih privrednih aktivnosti. Poslednji je trenutak da se spasi i očuva ono što je ostalo od srpske zajednice u Hrvatskoj.

A šta je uopšte ostalo?
- Mnogo nam je ostavljeno. Privredni potencijal krajiških područja i velika nepokretna imovina (poljoprivredno zemljište, nepokretna imovina u gradovima u nekadašnjem vlasništvu srpskih institucija i organizacija). Prioritet svih Privrednikovih nastojanja je školovanje mladih ljudi. Ulažući u te mlade ljude pomažemo im da prebrode stanje trenutne nemaštine, da ostvare svoje ambicije i da sutra preuzmu odgovorne poslove u društvu.