Svi neuspešni politički projekti (5): Projekat rupa za reflektore
Ideja o centru prehrambene industrije Evrope raspršila se devedesetih, kao i uređenje veštačkog jezera u centru grada, koje je umesto "banatske Kopakabane" ruglo i izvor zaraze.
Zrenjanin kao vodeći centar prehrambene industrije u istočnoj Evropi, grad sportova, grad s modernom obilaznicom i aerodromom... Ovo su ideje i projekti koji nikada nisu zaživeli. Najveći grad u Banatu, sa oko 100.000 duša, sredinom osamdesetih godina 20. veka zamišljen je kao jedan veliki projekat koji je trebalo da se razgrana na plećima Kombinata "Servo Mihalj". Sve se početkom devedesetih raspršilo kao mehur od sapunice i nestalo u tranziciji.
Nemački projekat
|
Politikolog Dušan Radaković kaže da je Zrenjanin nekada imao budućnost.
- Kombinat je 1961. izveo prvo zajedničko jugoslovensko ulaganje sa zapadnim partnerom kad je izgradio fabriku lekova Jugoremedija sa nemačkim Hehstom. Čikaška "Helen Kertis" prvu licencu u Evropi dala je zrenjaninskom Luksolu. Veliki mlinovi Pariza pravili su u Žitoproduktu specijalne smese, zrenjaninski pekari prvi su ponudili domaćem tržištu zamrznute proizvode - nabraja Radaković.
- Samo Kombinat je svom sastavu imao 42 fabrike, zapošljavao 24.000 radnika i raspolagao sa 240.000 hektara zemlje, a onda su republičke i savezne vlasti ukinule internu banku 'Servo Mihalja' i preuzele njegove komercijalne poslove.
Raspadu Jugoslavije je prethodio raspad svih kombinata. Tako se raspršio najveći projekat da Zrenjanin i njegov kombinat postanu vodeći na evropskoj privrednoj sceni.
Begejska petlja pozamašan je građevinski poduhvat iz osamdesetih godina, u mnogim anketama proglašen je za zrenjaninski promašaj 20. veka! Tadašnja gradska vlast je zbog čestog izlivanja Begeja rukavac reke oko naselja Mala Amerika zatrpala na nekoliko mesta. Tako su nastala tri veštačka jezera, dva su nekako i uređena, a zaboravljeno je srednje, koje je zamišljeno kao atraktivno kupalište.
Projekat "zrenjaninske Kopakabane" gromoglasno je najavljen ponovo 2008. uz parolu da će biti sproveden u roku od tri godine, a jezero dva će postati velelepni turističko-zabavni centar... Danas je ovo jezero ruglo u centru grada i potencijalni izvor zaraze.
Zrenjanin je trebalo da iznese i oreol grada sportova sa velelepnim sportsko-poslovnim kompleksom u Karađorđevom parku, sa stadionom Proletera, koji je 1996. godine trebalo da dobije reflektore. Tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Miljan Miljanić je čak položio kamen-temeljac budućim reflektorima koji nikada nisu zasijali. Ostale su iskopane rupe, danas pune smeća, a klub Proleter ugasio se 2005. godine. Mnogi Zrenjaninci tada su plakali.
U jesen 2004. godine kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je u gradskom vodovodu voda zatrovana arsenom i da je zabranjena upotreba vode za piće iz česme. Ta zabrana na snazi je do dana današnjeg, a građani kupuju vodu. Kao jedino rešenje godinama se spominje izgradnja fabrike vode, koja je još u magli. Ambiciozno zamišljen projekat u vrednosti oko 30 miliona evra, naravno, na teret građana, dobro je služio političarima u raznim kampanjama, ali ništa se konkretno nije desilo.
Nedavno, gradska vlast gromoglasno je objavila vest da je ugovor konačno potpisan, i to sa austrijsko-nemačkom firmom BTE, ali niko više ništa ne veruje dok ne vidi fabriku.
Profesori Saobraćajnog fakulteta u Beogradu veoma ozbiljno i studiozno izradili su skicu projekta budućeg aerodroma Ečka, u neposrednoj blizini Zrenjanina, ali prošlo je osam godina i nije se dogodilo ništa. Sve se završilo samo na javnoj prezentaciji studije, koja je, baš kao i banatska Kopakabana, ostala negde duboko u obrisima guste magle vojvođanske ravnice.