Svi neuspešni politički projekti (2): Dinkiću temelj, radnicima šipak

Dugogodišnjeg ministra Mlađana Dinkića pamtimo ne samo po ideji da je kriza u stvari razvojna šansa za Srbiju i Kinu, pa ćemo se vinuti u zvezde dok drugi budu propadali, Vranjanci ga pamte kao najlošijeg krojača sopstvene sudbine. Konfekcija Zamber najveća je promašena investicija u Vranju u njegovoj i režiji G17 plus.

Radnici uzalud štrajkovali

 

Oni su se u međuvremenu prešaltali u Ujedinjene regione, dok se radnička klasa Vranja nije prešaltala nigde. Naime, Dinkić je kao pravi trofej doveo u Vranje vlasnika britanske Alene Savasa Janija i dao mu 4.000 evra po zaposlenom da pokrene ovde posao. Novo čudo, nazvano Zamber, uspelo je samo da uništi nekadašnju konfenciju Sloboda i ni makac dalje od temelja. Posao, vredan šest miliona evra, propao je, država se obeštetila osiguranjem, a u Vranju je ostala armija nezaposlenih.

Krojio, krojio, pa prekrojio: Mlađan Dinkić

U Vranju se i danas prepričava veliki događaj iz jula 2007, kada je po najvećoj vrelini tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić svečano položio kamen temeljac za izgradnju buduće fabrike konfekcije Zamber. Niko još ne može da zaboravi Mlađino ljubljenje sa Draganom Đilasom, za koga se više niko ne seća u kojoj je ulozi onda bio, te vlasnikom Zambera Janijem Savasom i tadašnjim gradonačelnikom Vranja Miroljubom Stojčićem, sadašnjim narodnim poslanikom.

Aplauzi ushićenih obožavalaca stranke zasuli su ministrovo obećanje da će tu, gde on lopatom baca cement za temelj, biti fabrika za 3.000 radnika. Dve godine kasnije na jednoj od najatraktivnijih gradskih lokacija niklo je nedovršeno gvozdeno zdanje, a za Savasom su ostali samo dugovi i 600 radnika koje niko nije hteo.

Jani Savas je javnosti predstavljen kao ugledni britanski industrijalac, kiparskog porekla, koji je vlasnik kompanije Alena Bjanka limited iz Londona, a koja ima firme širom sveta. Sve one se bave proizvodnjom tekstila, pa je, eto, Salas poželeo da jednu takvu otvori i u Srbiji. Država Srbija mu je, gle, poverovala i iz kase mu dala šest miliona evra. Savas nije želeo da gubi vreme da se fabrika izgradi, pa je od Jumka pozajmio pogon i 600 radnika da odmah privređuju i zarađuju. Savas je u medijima obećavao brda i doline, a direktor Zambera Siniša Bundalo najavio da proizvodnja počinje februara 2008.

- Proizvodićemo 100.000 odevnih predmeta mesečno, i to isključivo za britansko tržište. Plate radnika su 12.500 dinara, što je dvostruko više nego u tekstilnoj industriji - izjavljivao je direktor.

Radnici ostali bez hleba

 

Samo nekoliko meseci kasnije zapelo je sa građevinskim radovima, a uskoro su i radnici objavili da su nezadovoljni uslovima rada i platama. Plate male, ispod minimalca, kasnile su.

- Normu koju nam je propisao poslodavac samo vanzemaljci mogu da ispune - rekao je radnik Ljuba Stojanovski, koji je kasnije isteran iz fabrike zbog bunta...

Otmica direktora Snežana Veličković Snežana Veličković, predsednica ASNS-a u Jumku osuđena je na šest meseci zatvora, uslovno na godinu dana, jer je "protivpravno lišila slobode generalnog direktora Miodraga Tasića i njegovog zamenika Gorana Trajkovića".   Priča se dešavala u jesen 2007. kada je 300 radnika Zambera, predvođenih Snežanom, štrajkovalo tri meseca tražeći da se vrate u Jumko. - Popeli smo se na deveti sprat upravne zgrade i rekli da nećemo izaći odatle dok nas neko ne sasluša. Nije tačno da Tasić i Trajković nisu mogli da izađu iz svojih kancelarija - seća se Snežana, kojoj je kao olakšavajuća okolnost uzeto u obzir to što nije bila osuđivana, što je majka troje dece i što je - siromašna.

Ugovoren je susret Savasa i rukovodstva fabrike sa radnicima, ali odjednom je biznismen Savas propao u zemlju. Novinari su uspeli da iščačkaju da je u Engleskoj, odakle je poručivao da mu se izgradnja fabrike ne isplati, da je vrednost funte opala (?), a cena rada, navodno, porasla. Pisao je Vladi Srbije tražeći da mu pomogne da izgradi fabriku do kraja. Država je, pak, ćutala, baš kao i gradsko rukovodstvo, ono isto koje se srdačno grlilo sa tim Savasom. Tada je svima bilo jasno da od posla veka neće biti ništa. Iz sveopšteg muljanja jedino je isplivao podatak da Zamber vranjskoj firmi Meteor, koja je izvodila građevinske radove, duguje čak 1,3 miliona evra.

Ministarstvo za ekonomiju je brže-bolje objavilo epohalnu vest da je uspelo da povrati svoja skoro četiri miliona evra koja su dali Savasu. To je bio znak i za Meteor da se obrati sudu. Ali, ni to nije proteklo bez problema jer se prijavila i Marfin banka iz Beograda, koja je bila garant Savasovog kredibiliteta. Opštinski sud u Vranju pravo preče prodaje dodelio je Meteoru, jer su prvi podneli tužbu.

Ipak, zna se ko je najviše oštećen. Prema nekim procenama, Zamber je Vranjancima ostao dužan oko 240 miliona dinara. Šefica sindikata u Jumku Snežana Veličković kaže da je elaborat o dugovanjima predat Dinkićevom ministarstvu, ali od toga slaba vajda. Jani je radnicima ostao dužan devet plata (minimalac od 16.000 dinara) i doprinose. Zamber je iznajmio i 500 radnika Jumka, ostao im je dužan sedam plata i doprinose. Za svoje promašaje ministri i njihova svita nisu odgovarali, a radnici su platili ceh jer neko na kraju mora nešto da plati.

Sutra: Svi neuspešni politički projekti (3): Projekat rupa za reflektore