Svi neuspešni politički projekti (1): Inženjeri srpskih prevara
Od javnih radova u toku je samo sahrana države, kaže jedan aforizam, a u celoj Srbiji funkcioniše još jedino mašta njenih političara. Zemlja nam je zvanično evropski rekorder po broju tužbi u Strazburu, po broju agencija koje su neophodne državi, po poskupljenjima i visokim cenama, po broju zahteva za azil, po broju službenih vozila, po visini kamata za kredite, po smrtnosti, lošim putevima, korupciji, a po broju popušenih cigareta (jedan stanovnik prosečno popuši 2.861 cigaretu godišnje) prva je u svetu, jer nacija od tolikih rekorda mora nekako da smiri živce.
* Postoji još jedan nezvanični srpski rekord za koji su zaslužni političari, a to su najave fantastičnih projekata i ideja kojima se nacija skoro svakodnevno bombarduje. Najnoviji megaprojekat plovni put Beograd-Solun, koji bi spojio Dunav, Moravu i Vardar, košta 17 milijardi dolara i u praksi predstavlja izgradnju jednog novog Panamskog kanala. Većina stručnjaka ga svrstava u domen političke fantastike, u čemu su se srpski političari dobro izveštili. Milan Bačević, ministar rudarstva i prostornog planiranja, izjavio je pre odlaska u Kinu da nađe investitore kako će iz petnih žila gurati ovaj projekat, a omladina DS-a se založila da se ministru oduzme pasoš.
* Srbija ima 41.000 kilometara puteva, a ispred nas su čak i Namibija, Gana i Šri Lanka. Od 1979. se gradi Koridor 10 koji je i posle 30 godina projekat koji s pompom najavljuje svaka vlast. Projekat je samo poslednje decenije pojeo milijardu evra, a autoput je još u fazi obećanja. Od 2000. godine do danas u Srbiji je izgrađeno oko 112 km autoputa punog profila, što godišnje iznosi 9,3 kilometra, a koridor 10 ima više od 800 km. U međuvremenu, počela je izgradnja na Koridoru 11, ka Crnoj Gori i Jadranskom moru.
Put iz mašteObnova 18 km magistralnog puta Kikinda-Bašaid najavljena je leta 2011. godine, a rok je bio pola godine. Radovi su otpočeli tek oktobra prošle godine, a do danas je urađena samo trećina puta. Da stvari budu još gore, sloj starog asfalta je skinut, pa sada vožnja na tom delu puta predstavlja pravi reli poduhvat. |
Pre dve godine na crnogorskoj strani sastali su se premijeri Milo Đukanović, Mirko Cvetković i Jadranka Kosor, popili šampanjac i presekli vrpcu za prvi deo autoputa Bar-Boljari, koji je trebalo da grade hrvatske građevinske firme. Zamišljeni autoput je trebalo da bude dug 169,2 km sa 48 tunela i 107 mostova i vijadukta, a kilometar trase koštao bi u proseku oko 10 miliona evra. Danas od cele ideje imamo samo fotografije nasmejanih političara.
* Kapitalni projekat uklanjanja rugla iz strogog centra Beograda već godinama tapka u mestu. Železnička stanica Prokop počela je da se gradi 1977. s obećanjima da će se osloboditi 80 hektara zemljišta na Savskoj padini, gde je sadašnja stanica, a ministar Milutin Mrkonjić, koji je ovoj ideji kumovao još kao inženjer, poslednji put je odložio radove do "početka januara ove godine".
Radnici na minimalcuČak devet investitora koji su od Srbije dobili subvenciju za novootvorena radna mesta, a do zapošljavanja nisu ni stigli, završilo je raskidom ugovora, jer nisu uspeli da ispune obaveze. Od 2006. čak 51 projekat nije ostvaren. One strane kompanije, koje su pokrenule proizvodnju i dobile od države po 2.000 evra za svako novo radno mesto, daju radnicima uglavnom minimalac. Zarade zaposlenih su "poslovna tajna" po evropskim običajima, ali može se saznati da diplomirani ekonomista u niškom Benetonu ima platu od 16.000 dinara. Veliki državni projekat sveo se na golu eksploataciju nacije. |
Glavna autobuska stanica je odavno trebalo da bude na Novom Beogradu, ali od pompeznih najava gradske vlasti nije bilo ništa. A projekat Europolis koji bi od obale Save napravio glamurozno mesto s hotelima i tržnim centrima doneo je Mrkonjiću nadimak u medijima "inženjer brzih prevara". Jedan od njegovih projekata su i "brze pruge Srbije" iz devedesetih godina, kada se naciji serviralo da će modernom železnicom moći da se putuje dva sata od Beograda do Budimpešte. Do danas je napravljen samo nadvožnjak iznad pruge kod Inđije.
* Urednik sajta Istinomer Zvonko Ninkov kaže da su u Srbiji neprikosnovena dva političara po megalomanskim idejama:
- Milutin Mrkonjić je nerealan, a Mlađan Dinkić voli da fascinira, pa se pojavljivao sa spektakularnim idejama kao što je najava da ćemo kandidovati Staru planinu za Olimpijske igre s partnerima iz Bugarske. Najčešće se nekontrolisano mašta u predizbornim kampanjama, pa je na predsedničkim izborima 2008. Boris Tadić obećao da će zaposliti pola miliona ljudi, a Milutin Mrkonjić 2009. da će probiti tunel kroz Frušku goru - objašnjava Ninkov za "Vesti".
Da li je Srbija potpuno propala zemlja?* Jeste, gotovi smo 48% |
* Kad je Kopaonik poklonio staru žičaru skijalištu Besna kobila kod Vranja 2008. godine, bio je to dobar politički marketing tadašnje stranke G17 plus. Na sva zvona najavljeno je da će žičara, procenjena na milion i po evra, na Besnoj kobili raditi do 2020. godine, nikom nije palo na pamet da će godinama stajati u skladištu jer je utvrđeno da konfiguracija terena dve planine nije ista. Direktor skijališta Dejan Manić jesenas je u Skupštini Vranja najavio da je najbolje rešenje da žičaru prodaju u staro gvožđe.
* U Alibunaru je pre šest godina pompezno najavljivan najveći auto-centar u jugoistočnoj Evropi, gde bi mogle da se održavaju čak i trke formule 1, kao i koncerti svetskih muzičkih zvezda. Rok za izgradnju bio je osam godina, a "auto-centar" nije odmakao od pašnjaka. Ni Velimir Ilić nije bio imun na trke formule, pa je 2007. najavljivao izgradnju staza u okolini Čačka, Surčina ili Kruševca, kao da Srbija ima publiku za tako nešto.
* Otkad je Vlada Republike Srpske najavila izgradnju aerodroma u Trebinju 2008. godine, odakle je godišnje trebalo da leti 250.000 putnika, u protekle četiri godine nije se odmaklo nigde. U međuvremenu je na troškove direktora i njegove kancelarije godišnje trošeno oko 360.000 KM, a kad se na to dodaju i troškovi izrade projektne dokumentacije, dolazi se do cifre od tri miliona maraka. Ni Sarajevo nije bolje prošlo s idejama kako da se reši zagađenosti vazduha. Godinama je tinjala ideja pravljenja tunela kroz Ivan-sedlo, ali na kraju je plan propao jer uopšte nije ni bio tehnički izvodljiv. Onda se najavila izgradnja dve vetrenjače na Bembaši koje bi doprinosile cirkulaciji vazduha, ali je i vetrenjače i ideju oduvao vetar.
