Kako su ljudi postali roboti (3): Plastično biće u svetu sreće
Doktor filozofije i magistar prava Ljubodrag Duci Simonović godinama se bavi ustrojstvom savremenog sveta i sudbinom čovečanstva. Objavio je knjige: "Pobuna robota", "Profesionalizam ili socijalizam", "Olimpijska podvala, "Ustaj, radniče!", "Priče iz rupe"... Upravo je izašla njegova knjiga "Poslednja revolucija" koja govori o zapadnom društvu kao totalitarnom poretku destrukcije, čije su najvažnija sredstva vladanja potrošački fanatizam i zavisnost od udobnosti.
U zapadnom modelu društva automatizacija je savladala i fabričku proizvodnju, i čoveka...
- Ljudima se sve agresivnije ispira mozak i to svakodnevno. Čovekovo slobodno vreme pretvorilo se u konzumersko vreme. Sport se zasniva na rekordomaniji, pošto je rekord tržišna vrednost sportskog rezultata. Stadioni, koji su projektovani po uzoru na rimski Koloseum, izgrađeni su krajem 19. veka kada su se radnici izborili za osmočasovno radno vreme, da bi vlast i u neradnom vremenu držala "mase" pod kontrolom.
Daj mi seksi lutku
Seksi lutke hit
- Seksi lutke postale su hit na tržištu seksa. Plastični leševi postali su zamena za ljudska bića. "Demokratija" je, konačno, stvorila svojim robovima idealnog "seksualnog partnera" kome i bukvalno mogu da rade sve šta im padne na pamet, a da za to ne snose nikakvu odgovornost. |
Koji su još mehanizmi kontrole masa?
- Savremena poljoprivreda ne proizvodi zdravu hranu, već otrov u obliku proizvoda istovremeno uništavajući zemljište; medicina i farmacija ne nastoje da izleče ljude, već proizvode bolesnike i genetski izobličuju čoveka; školstvo ne stvara umne ljude, već fah-idiote; mediji stvaraju masovni idiotizam... Svet se deli na "svet brige" (rada, trpljenja, nesreće) i na "svet sreće" (iluzorna igra). Ljudsko društvo je svedeno na zverinjak u kome se vodi borba svih protiv svih. Kakvu to "slobodu" može da ima čovek koji je i bukvalno rob banaka?
Kakvu ulogu ima propagandna mašinerija?
- Holesterol, celulit, šećerna bolest, rak, srčana oboljenja, neurastenija, depresivnost nisu "bolesti savremenog sveta", već kapitalistički oblik telesnog i mentalnog degenerisanja čoveka, on je pretvoren u plastično i tehničko "biće". Proizvode se dugotrajne bolesti koje se dugo i leče, a čovek postaje hroničan ili profitabilan pacijent. Prvo se čovek usmerava da neprestano proždire sve veće količine masne i nezdrave hrane, što nije telesna potreba, već kompenzacija za prikraćenu ljudskost, a onda ga preuzimaju farmacija i medicina".
Zaštita životinja- Sve brojniji i militantniji pokreti za "zaštitu životinja" pokazuju humanost brigom za ulične pse i mačke dok u svetu svakoga dana na desetine hiljada dece umre od gladi i bolesti. Koga na Zapadu zanima što je u Vijetnamu, kao posledica američkog bombardovanja, rođeno na stotine hiljada osakaćene dece i što je umrlo na desetine hiljada novorođenčadi?
|
"Ljudsko telo postaje univerzalna kanta za otpad. Neprestano se pothranjuje maštanje o hrani, kao i maštanje o luksuznim kolima, bazenima, kućama, jahtama, a uništava se potreba za naukom, filozofijom, poezijom, muzikom. Postoji samo jedna sfera interesovanja: novac".
Koji je uticaj filmske industrije?
- Holivudska filmska industrija stvara utisak da su kosmička sazvežđa nadohvat ruke čovečanstvu i da je "osvajanje drugih planeta" njegova neposredna budućnost. Zaluđuju mlade kosmičkim vizijama dok se sistematski uništava i zagađuje život na Zemlji.
Šta je čoveku preostalo?
- Oteli su mu ljubav, poštovanje, porodicu, prijatelje, zdravu životnu sredinu, budućnost... Čoveku je ostalo telo, a i ono je osakaćeno. Ako se odnos prema manekenkama poredi sa odnosom prema stoci koja se pojavljuje na poljoprivrednim sajmovima, razlika je u tome što odnos prema stoci ima biološku granicu koja se ne sme preći, što nije slučaj kada se radi o manekenkama koje izgladnjuju do smrti. Mladima je lansiran životni moto "biti kul", a to znači mentalno stanje u kome ništa neljudsko ne može više da probudi ljudsko u čoveku.
Gde je nada?
- Borba za razvoj uma je, zapravo, prvorazredna politička borba. Na poslednjem istorijskom bojištu ostala su dva smrtna neprijatelja: kapitalizam i čovečanstvo. Kapitalizam je odavno krenuo u ništeći rat protiv čovečanstva. Radi se o tome da čovečanstvo krene u opšti rat protiv kapitalizma, što podrazumeva upotrebu svih oblika borbe koji mogu da dovedu do njegovog uništenja.
