Kako su ljudi postali roboti (2): Moram da se resetujem
Život u svetu mašina duboko menja psihologiju ljudi, a najviše su na udaru mlade generacije, kojima je kompjuter odavno zamenio livadu i loptu, pa se u Srbiji sve više roditelja hvata za glavu kad se problemi prenesu u školu. Psiholozi upozoravaju da prosečan čovek nikad nije bio usamljeniji, depresivniji i nesigurniji nego danas.
Mladi i deca sate i sate provode ispred računara, živeći iluziju da igraju igre. Oni se zapravo samo zabavljaju, jer igrice nemaju nijedan element igara - nema živog protivnika, nema vremenskog ograničenja i nema radosti. Stručnjaci smatraju da je skoro polovina Srba zavisna od društvenih mreža, igrica i interneta, a nastavnici u školama imaju sve više problema sa decom koja su mrzovoljna, pospana i govore čudnim skraćenim jezikom.
Milica Mitić, profesorka srpskog jezika i književnosti iz Vranja, smatra da se s pravom mnogi roditelji boje za svoje dete da će od tolikog sedenja pred kompjuterom postati izolovano od svih.
- Deca provode manje vremena u igri sa svojim vršnjacima, a umesto toga igraju igrice na kompjuteru koje čak i nisu primerene za njihov uzrast ili vise na popularnim društvenim mrežama poput Fejsbuka ili Tvitera. Deca se sve više služe internetom i guglovanjem i na taj način skidaju teme za pismene zadatke i prepričane lektire. Đaci tako govore i pišu na pismenim zadacima nesuvislo, isprekidano, često upotrebljavaju poštapalice, rečenice su retko završene. Poznato je kako je jedan vranjski srednjoškolac prepričao čuveni roman svog zemljaka Borisava Stankovića "Nečista krv": Tipa ožene starijom ribom. On provali da je njegov ćale ziguje, što ga totalno sranje. Cela knjiga je seks, samo tako - ističe Milica.
Kad neko kaže: "Kontaš, nisam u voznom stanju, moram da se resetujem", on osobine mašina prenosi na ljude, tako da ljudski jezik polako prerasta u nekakav jezik robota - što brže, jednostavnije i površnije. Mladi danas pišu na Fejsbuku bukvalno onako kako govore. Ne poštuju se znakovi interpunkcije, zarez i tačka su nepoznanice, a veliko slovo ne treba ni spominjati.
Banović Strahinja glupMilica Mitić je dala primer kako deca prepričavaju epsku pesmu "Banović Strahinja": Bane je bio mnogo glup čovek, žena ga je 'ladno prevarila sa Turčinom, a on, koji bedni lik, oprašta joj i govori na kraju da je sve kul". |
- Uticaj Fejsbuka doveo je do pojave mnogih skraćenica koje mladi samo razumeju. Ovakve skraćenice svakako ubrzavaju komunikaciju među njima. Ne kucaju se sva slova, već ona koja su "najbitnija" da bi se prepoznala reč koja se želi napisati.
Tako "razgovor" ide brže, pa se, na primer, ne kuca konstrukcija reči "bez veze", već samo četiri slova BZVZ ili "nema problema" sa NP, i svima će biti jasno na šta se mislilo. Mnogi izrazi preuzeti su iz engleskog pa je on postao jezik globalnog doba. U prilog tome ide jedan vic koji glasi ovako: "Pita otac sina: Sine, je l' istina ono što piše u novinama da Fejsbuk zaglupljuje? Sin odgovara: Šta, omg, lol?" Izrazi omg i lol preuzeti su iz engleskog i znače Oh My God - o moj bože i Laughing Out Loud - smejem se naglas - navodi Milica.
Jezik je tako postao haotičan, skraćen i nerazumljiv.
Opsednuti FejsbukomSrbi su se prošle godine upisali na ubedljivo četvrto mestu po vremenu koje provode na Fejsbuku. Ispred nas su Turska, Venecuela i Kolumbija. |
- Biblioteke su zamenile internet stranice na kojima je dovoljno da se samo izgugluje prepričano delo i reši problem čitanja. Upotreba i skraćivanje reči širi se kao virus među mladima. Čitalačka kultura među mladima svela se na međusobno iščitavanje statusa na Fejsbuku i komentarisanje istih. A tu se ništa novo ne može naučiti. Druženje se svelo na ćaskanje preko četa i važno je da li neko nekoga ima za prijatelja na Fejsbuku, a nije važno da li ja sa njim ikad progovorio - ističe Milica.
Ona upozorava da ukoliko na ovaj problem ne budemo obraćali pažnju, počeće da se cepa, otuđuje i zamire.
- Nismo li danas svedoci upravo takvog procesa, u kome srpski jezik polako gubi svoju suštinu? Naravno da jesmo. Ali samo mi možemo doprineti koliko-toliko njegovom očuvanju u svakodnevnom govoru. Porodica i škola su pred istorijskom odgovornošću za očuvanje srpskog jezika - upozorava Milica da postajemo bezoblični roboti modernizovane budućnosti gde se sve zamenjuje modernom tehnologijom.