Kako su ljudi postali roboti (1): Seoba duša u mašine
Ako je rad stvorio čoveka, onda ga je zabava dokusurila. Čovek je biće koje misli, biće koje govori, koje ima svest... pokušavali su filozofi da odrede definiciju ljudskosti koja ga stavlja na mesto najznačajnije pojave na planeti. Stari Grci su ljude podelili na one koji misle i one koji rade. Onima koji misle treba slobodno vreme, jer celodnevni rad na njivi ne može da proizvede Platona. Napredak civilizacije je donosio sve komplikovanije mašine, koje su zamenjivale ljudski rad da bi era visoke tehnologije okončala karijeru čoveka.
On više ne treba ni da radi ni da misli. Uskoro će kompjuter u potpunosti zameniti i ljudsku pamet. Čovek je tako postao uglavnom nepotreban, pa ga je trebalo zabaviti. Tako je 20. vek lansirao projekat industrije zabave koji će narode učiniti zavisnim od mašina - zabavi se što više možeš, manje misli, više troši. Na početku 21. veka dobili smo konačan proizvod, robota-potrošača.
Jeftine zabave za puk, koji je vazda bio gladan i stalna pretnja da pobesni od gladi i digne ustanak, izum su još antičkog sveta. Jednom godišnje za vreme Dionizijskih igara, ljudi su se "pretvarali" u životinje, mahnitost je bila poželjan oblik ponašanja, a jedini cilj ekstaza. Stari Rimljani su gladijatorskim igrama zadovoljavali glad naroda za krvlju i osvetom, a još bi džabe delili i hleb.
Moderno doba je pokazalo bezbroj mogućnosti za zabavu, koja je prerasla u čitavu industriju - televizija, radio, novine, kockarnice, kladionice, pa čak i nekoliko odlazaka na Mesec. Novo tehnološko doba zadalo je završni udarac virtuelnim svetom interneta. Čovek više ne mora da napusti svoja četiri zida, dobio je onlajn prodavnice, onlajn oglase, onlajn filmove, onlajn serije, beskrajnu ponudu igrica i društvenih mreža, pametne telefone, pametne frižidere, pametne kuće. Moderan Zemljanin više ne mora da pamti šta ima u frižideru jer ima pametan telefon koji će isto tako pametni frižider obavestiti da ga kod kuće čekaju parizer i kuvana jaja. Dotle kompjuter na poslu kontroliše koliko minuta je bio odsutan sa radnog mesta.
Edvard Bernis je objavio knjigu "Propaganda" još 1928. godine, tvrdeći da primenjuje lekcije iz Prvog svetskog rata, jer je tad ustanovljeno da je moguće "ustrojavati ljudske umove na način na koji vojska ustrojava svoje jedinice". Ta je knjiga najvažniji priručnik industrije za odnose s javnošću. Njegov najveći uspeh bilo je navikavanje žena na cigarete. Žene tada nisu pušile, a on je filmskim zvezdama dao cigarete u šake i stvar je bila završena.
Francuski filozof Gi Debor u knjizi "Društvo spektakla" još pre pola veka otkrio je suštinu carstva opšte pasivnosti savremenog sveta.
- Kada se stvarni svet preobrazi u puke slike, te slike postaju stvarna bića, koja efikasno podstiču hipnotičko ponašanje. Na prostoru kojim je nekada vladao dodir, daje se prednost gledanju i slušanju, a dijalog se isključuje. Tako smo postali društvo spektakla nesvesni da se naš praktični život promenio. Spektakl je veštačko božanstvo. Proizvodi spektakla, od automobila do televizije, stvaraju usamljenu gomilu. Roba uspeva da kolonizuje ceo društveni život, mi više ne vidimo ništa drugo. Potrošnja postaje dužnost masa. Spektakl je neprekidni opijumski rat koji se vodi zato da bi se ljudi prisilili da izjednače dobro s robama. Stalna automatizacija stvara armiju nezaposlenih, jer može da se radi samo u uslugama i propagandi - objasnio je Debor.
Crkva je štampala mnoge brošure koje upozoravaju pastvu da izbegava preterano gledanje televizije, jer gledajući imitaciju života, čovek plače, smeje se, saoseća i troši svoj emotivni potencijal na lažne slike, pa tako emotivno ispražnjen on za svoje bližnje postaje veliki magacin ravnodušnosti. Psiholozi se slažu sa teolozima - umesto da maštamo, pišemo, slikamo, gradimo, mi sedimo i gledamo beznačajne likove u beznačajnim rijaliti šou programima ili sapunicama, koji se preganjaju oko toga ko je presolio ručak.
Gledanje TV u toku dana* Srbija - 5 sati i 2 minuta |
Teolog Jovan Jović kaže da se sve svodi na čoveka, hoće li biti u stanju da se otrgne od praznog vremena:
- Čovek ima mnogo više talenata nego da bude puki konzument u šoping molovima ili ispred televizora. U pravoslavlju postoji izraz uninije (čamotinja) i toga čovek treba da se čuva, a to je potpuno promašeno vreme, najgora dokolica, ono vreme koje je dobio od Boga, a on ga ni na šta ne troši.
Jedna kompjuterska igrica zove se "Spasi nevine ljude koji su obešeni". Igrač na ekranu ima luk i bezbroj strela kojima treba da prekine konopac o kojem visi čovečuljak. Sedeći satima ispred ovakve igrice, jedan prosečan tinejdžer je dobio poruku da je human jer spasava ljude a da nije mrdnuo sa stolice. Čovečanstvo je na korak da počne da sanja elektronske ovce i oblake sa desktopa računara. A "zabava" bez katarze jeste dosada koja u sebi uvek sadrži zrno nagona smrti, tvrde psiholozi. Čovek je svoju dušu preselio u mašinu.
Društvo spektakla je odnelo konačnu pobedu, to je jedina industrija koja radi i efikasno zaglupljuje čovečanstvo. Najčuveniji filozof današnjice Noam Čomski kaže da je cilj globalne društveno-političke manipulacije vratiti ljude na farmu, aludirajući na sliku totalitarnog društva u Orvelovoj "Životinjskoj farmi".
- Popularna kultura odavno je isprala mozgove ne samo mladoj generaciji, već i onima koji imaju šta da pamte. Pravi heroji istorije ostaju u senci Lejdi Gage, Madone, junaka sportskih stadiona i teniskih terena, jer postoje samo heroji popularne kulture.
Strategije za ispiranje mozga (Noam Čomski)1. Strategija zabave |
