Krađa kulturne baštine (2): Knjige spaljene, muzej miniran
Čedomir Višnjić, predsednik Srpskog kulturnog društva Prosvjeta u Zagrebu i pomoćnik ministra kulture, za "Vesti" govori o uništavanju srpske baštine u Hrvatskoj, koja objedinjuje morlačke hajduke, kordunaške partizane, građanske trgovce i svetske naučnike, kao najvažnije simbole i znakove srpskog identiteta u Hrvatskoj, o sveprisutnom identitetu straha, o knjigocidu, kulturocidu i srpskom mazohizmu.
- Ako bi se generalno ocenjivala situacija na prostoru bivše Jugoslavije, tema bi se lako pokrila onom lakonskom narodnom izrekom "ne zna se gde je gore". Zna se ipak jedno, najgore je kod Srba u Hrvatskoj. Mi smo pre 100 godina činili četvrtinu stanovništva na teritoriji današnje Hrvatske.
- Pre sto godina Gornjokarlovačka eparhija naše crkve imala je 300.000 vernika. Ovih se dana hrvatski novinari licimerno pitaju kud je nestalo 15.000 Srba od prošlog popisa i pažljivo se čuvaju poređenja sa popisom iz 1991 - gde je danas 400.000 stanovnika ove države? Srpsko pitanje na ovim prostorima staro je koliko i srpski narod.
Od onih poziva austrijskih generala turskoj raji da pređe u ove granične krajeve. Poziva koji su konačno opozvani nedavnom presudom Haškog suda, kojim je Evropa prelomila štap nad nama i potvrdila da joj ovi graničari više nisu ni važni ni poverljivi. Budimo realni, mi smo ovde nešto značili jedino zahvaljujući pobedama u velikim ratovima. Danas smo na dnu, a tako se ponašamo i osećamo.
- Nedavno je izašla knjiga profesora Ante Lešaje o čišćenju bibliotečnih fondova u Hrvatskoj već od prvih dana hadezeove vlasti, početkom devedesetih. Pet godina kasnije to spaljivanje srpskih knjiga biva unapređeno izgonom naroda. Naši tragovi u muzejima gube se u regionalnim odrednicama, tipa "hrvatski Kordun", srpski deo Like više se nigde ne spominje, pesma ojkača, prevladavajuća u srpskim krajevima, pred svetom se predstavlja kao isključivo hrvatska baština. Hrvatska je zaista rešila srpsko pitanje.
- Na teritoriji današnje Hrvatske samo Srpska pravoslavna crkva ima preko 400 sakralnih objekata, od crkvišta zaraslih u kupinu do živih manastira. Situacija je u tom pogledu, treba li to uopšte reći, teška. Ni naroda, ni sveštenstva, ni novca. Još gore stoji stvar sa velikom ostavštinom Jugoslavije i njenih spomenika, jer oni u najvećem broju podsećanje na žrtve i antifašističku borbu srpskog naroda.
Menjaju imena sela
Svetozar Livada
Profesor Svetozar Livada tvrdi da je u Hrvatskoj uništen veliki deo srpske baštine:
- U Hrvatskoj je sprovedeno brutalno etničko čišćenje, koje je obuhvatilo i čišćenje istorije, kulture, nauke, ali i gruntovnica, toponomastike i onomastike. Nekoliko desetina imena sela, mesta i gradova je promenjeno, kao i hiljade imena ulica. |
- Utoliko je sramotno stanje Bakićevog spomenika na Petrovcu, ili sudbina njegovog spomenika u Kamenskoj u zapadnoj Slavoniji, najbolja slika jednog vremena i pokazatelj političke intime onih koji su dobili zadnji rat. U književnosti je isto, po jednom kriteriju svojataju Andrića, a po drugom Desnicu. A sve tobože objektivno i naučno i uvek imaju nekog saradnika u Beogradu.
Kakvo je istinsko stanje naše baštine u Hrvatskoj danas, možda se najbolje vidi u Pakracu. Vladičanski dvor u kojem je nekad bila jedna od naših najbogatijih biblioteka, Saborna crkva, Preparandija, sve je strošeno i zapušteno.
