Srpski radnik - rob (4): Šefica, glupa krava

Nisu svi radnici na svetu robovi kao srpski radnici. O, naprotiv! Negde radnike treteriju i kao ljude! I to ne tako daleko od Srbije... Ipak, proteći će još dosta vode Dunavom i Savom dok mi ovde, obični radnici, ne nateramo šefove da se ponašaju "ljudskije". Evo, na primer, kakav je položaj radnika u omraženoj nam Evropskoj uniji, u koju težimo da uđemo...

Radnici Opela u Bohumu: Mi ostajemo

 

Jutarnja smena je prošlog utorka počela kao da se ništa nije desilo. Pri tom je poslovodstvo Opela dan ranije najavilo da od 2016. godine u Bohumu neće više biti proizvodnje automobila. Za oko 3.300 radnika i 1.000 zaposlenih u trećim firmama, kao i za hiljade onih koji su indirektno bili zavisni od ove fabrike božićno raspoloženje je nepovratno pokvareno, a tek im predstoje brige o neotplaćenim kreditima za kuće i stanove. Predstavnici sindikata već najavljuju da će biti otvorenog konflikta ako Dženeral Motors ne izađe sa kompletnim rešenjem za Opel u Nemačkoj.

U Evropskoj uniji, a naročito u Nemačkoj, položaj radnika je mnogo bolji nego što se u Srbiji misli. Sindikalne organizacije imaju veliku moć i znaju kako da je iskoriste. Za redovno zaposlene radno vreme, godišnji odmor, pauze, prava i obaveze na radnom mestu detaljno su regulisani i nadgledani.

Kada je nedavno nemački Ustavni sud potvrdio da poslodavac ima pravo da već prvog dana bolovanja traži od radnika zvaničnu lekarsku potvrdu da je bolestan, mnogi su pomislili da se radi o ugrožavanju prava radnika. U susednoj Francuskoj zvanična lekarska potvrda mora da bude na stolu poslodavca najkasnije za 48 sati, inače nema pravo na punu platu (u Srbiji radnik prima 60 odsto plate).

Po ovom pitanju je najliberalnija Danska, gde radnik uopšte nije u obavezi da donese lekarsko opravdanje, ali firma može da zahteva da ga nabavi, s tim da mora da plati taksu od 1.500 kruna (oko 175 evra).

Ustavni sud Nemačke je 2011. godine doneo odluku da radnik ima pravo da laže na intervjuu za posao. Postupak je pokrenuo učitelj, koji je u razgovoru sa poslodavcem negirao da je osuđivan, a kada se kasnije otkrilo da to nije tačno, on je otpušten. Sud je odlučio da to nije dovoljan razlog za otkaz. Tako je list "Handelsblat" sastavio listu pitanja na koja je radnik obavezan da odgovori na razgovoru za posao, kao što su pitanja o školskoj spremi, radnom iskustvu, vladanju jezicima, državljanstvu i dozvoli boravka.

Radnici u nemačkim državnim službama u obavezi su i da kažu da li su radili za državnu bezbednost DDR-a. Sa druge strane, na pitanja o zdravstvenom stanju, zavisnostima od cigareta, droge, alkohola i slično, finansijskom stanju, trudnoći i planovima o deci, venčanju ili seksualnoj opredeljenosti, radnik nije dužan da odgovori, kao ni o veri ili pripadnosti nekoj partiji.

Skorašnja anketa instituta Galup je pokazala da je zadovoljstvo Nemaca poslom u poslednjih 25 godina znatno opalo. Osnovni razlog za to je sve veća opterećenost na poslu, ali glavni razlog je nezadovoljstvo šefovima. Preko 60 odsto radnika radi samo onoliko koliko mora, a četvrtina razmišlja o otkazu.

Izgleda da nemačke radnike najviše muče šefovi, a nema tačno određene granice šta se sme, a šta ne. "Psovka na radnom mestu zidara ili rudara nema istu težinu kao ona koju izgovori bankar", kaže Barbara Rajnhard, advokat iz Frankfurta. To pokazuju i različite odluke sudova u sličnim slučajevima. Tako je prvostepeni sud u Koblencu imao razumevanje za poslovođu koji je svom šefu poželeo "posran vikend", i naložio da se kazna obriše, ali je drugostepeni sud smatrao da je granica respekta prekoračena i kazna je ostala.

K  R  A  J