Metastaza srpskog zdravstva (6): Ko ima para, ima i zdravlje
Ko ima para, ima i zdravlje, postala je odomaćena izreka u Vojvodini, otkad su tranzicija i kriza potpuno proterali takozvano besplatno lečenje. I onaj ko ima zdravstveno osiguranje, može da računa da će mu u bolnici besplatno staviti gips, sve ostale zdravstvene tegobe skupo će ga koštati.
Jani Hajdu, penzionisan sportski trener, tvrd da je nekad svaki sportski klub imao svoju apoteku, a danas je to fantastika i za prosečnu bolnicu.
- Ja sam penzioner, supruga i ja preživljavamo nekako sa 35.000 dinara, ali mi je ćerka, koja ima završen fakultet, nezaposlena, a tu je i osmogodišnja unuka. Iskren da budem, svako jutro se pomolim Bogu, samo da svi budemo zdravi, jer bi nas bolest bacila u bankrot ili dužničko ropstvo. Redovno pijem lek za pritisak, tabla od osam pilula košta više od 200 dinara. Otkrio sam da je u Mađarskoj isti lek skoro duplo jeftiniji. Dobra je stvar je što tamo u apotekama uvažavaju naše recepte, bez problema vam daju lek, naravno uz obavezno plaćanje. Ovde su lekovi papreni, najobičniji brufen sirup za decu je oko 500 dinara - kaže Hajdu.
Osamdesetrogodišnja baka Veselinka Cvetkov iz Zrenjanina, decenijama boluje od kukova i kičme, a pošto ima penziju od 28.000 dinara, odavno se oprostila od lekova i redovnog odlaska kod lekara.
- Moja bolest je zaista specifična i potrebna joj je stalna lekarska terapija i česta banjska lečenja. Ja ćutim i trpim, pijem lekove kada imam para da ih kupim, a to se zbog velike skupoće sve ređe dešava. Dva puta sam pala, komšije su zvale hitnu pomoć, jednom su došli i samo mi dali injekciju za umirenje, a drugi put se nisu ni odazvali. Dve nedelje sam bila prikovana za krevet - jada se baka Vesela.
Bosiljka Zarić iz obližnjeg sela Tomaševac, dijabetičar je 15 godina, a poslednjih godinu dana svakog drugog dana je na dijalizi u zrenjaninskoj bolnici.
- Najveći problem jeste nabavka insulina. On je postao baš deficitaran lek, a i sami znate da šećeraši bez njega ne mogu. Čujem da i aminofilina, koji je proizvodila zrenjaninska Jugoremedija vrlo često nema u apotekama. Ja sam zbog čestih problema sa gušenjem nabavila nekoliko kutija preko rođačkih veza. Disciplinovan sam bolesnik, šećer mi je relativno regulisan, ali su mi bubrezi otkazali i na dijalizi sam. Stara sam i čekam samo da umrem - pomirljivo priča Bosiljka.
