Od čega živi sirotinja (4): I zlatni zubi idu na doboš
Nemaština i beda koja je, u godinama ekonomske krize, pogodila najveći deo stanovništva BiH naterala je građane da se snalaze kako znaju i umeju. Trend koji se poslednjih meseci nezaustavljivo širi u svim krajevima zemlje jeste prodavanje raznih predmeta iz kuća za bagatelu, dok je posebna priča prodaja porodičnog zlata i drugog nakita. Neki, zbog izrazito teške situacije prodaju i vlastite zlatne zube koje zlatare masovno otkupljuju!
Na vrhu piramide trgovaca kućnim predmetima su nezaposleni, a zatim penzioneri i oni zaposleni sa izuzetno malim i nikakvim platama. Prodaje se sve, uglavnom na pijaci, ali i preko oglasa. Na internetu se može pronaći veliki broj oglasa u kojima se nude razno oružje i minsko-eksplozivna sredstva. Ta roba poslednjih meseci izuzetno je tražena po internetu, iako je reč o ilegalnoj trgovini.
Izvoz dragocenosti
Prema informacijama Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u 2010. godini je iz BiH otkupljeno i izvezeno zlata u vrednosti blizu 300.000 evra. Međutim, samo u prvih deset meseci ove godine ta cifra se popela na vrtoglavih 3,2 miliona evra. Što znači da je narod uveliko rasprodao zlatne zalihe. |
U Banjaluci caruje ulična rasprodaja stvari. Na improvizovanim tezgama ili običnim čaršafima i šatorskim krilima položenim na zemlju, ovi trgovci iz nužde prodaju vlastiti život. Kompleti knjiga, slike i ramovi za slike, video i audio kasete, diskovi, pegle, noževi, mikseri, fenovi, daljinski upravljači, alat, odeća, obuća... Sve zajedno se može naći u ovim prenosivim preduzećima, najčešće utorkom i nedeljom, kada je najveća gužva. A cene su simbolične. Od pola evra do maksimalno desetak evra. Niko nije preterano raspoložen za priču.
- Nemoj, molim te. Nemam šta da pričam. Ovo što vidiš ispred mene sam pokupio iz vlastitog regala. Ako ovo prodam i regal ide na doboš - odmahuje rukom jedan sredovečni prodavac.
Da bi otplatili kredite, platili struju, ili obezbedili ručak mnogi posežu za prodajom porodičnog nakita. U više banjalučkih zlatara smo saznali da takav nakit otkupljuju za oko 15 evra po gramu, a kasnije ga prodaju čak i po 40 evra. Donosi se prstenje, naušnice, burme, ogrlice. Postoji i svojevrstan redosled prodaje porodičnog nakita. Naime, građani prvo rasprodaju dragunlije od preminulih članova svojih porodica, a onda, kad dogori do nokata, prodaju vlastiti nakit.
- Ima svega. Jedni to rade zbog krize i besparice, drugi što su se uvalili u kredit, a treći zato da bi sebi obezbedili neki luksuz. Nije nama primarna delatnost otkup tog zlata, ali dobro nam dođe, jer ne moramo da ga uvozimo. Nekad ni ne uzmemo baš sve što ljudi donesu - kaže u poverenju prodavačica u jednoj zlatari.
Udruženja koja se bave zaštitom potrošača svakodnevno ukazuju na loš životni standard građana. Takva udruženja ne mogu mnogo da pomognu, jer je država u haosu. Predsednik Pokreta potrošača RS Dragutin Bošković objašnjava da je prodaja porodičnog nakita radi popravljanja kućnog budžeta najgore što je moglo da se desi svakom pojedincu.
- Ljudi su uvek čuvali zlato za crne dane, a sad i to prodaju kao što su radili za vreme Prvog i Drugog svetskog rata i velikih kriza, kada nije bilo hrane. Tada im nakit nije mnogo vredeo jer nije mogao da se jede. Prodaja porodičnog nakita opominje da je ekonomsko stanje u zemlji zabrinjavajuće - smatra Bošković.
Bubreg za večeru
Javnost u BiH ostala je sredinom prošle nedelje šokirana kada se u medijima pojavila informacijama da 38-godišnji samohrani otac troje dece iz Gornje Višće kod Živinica zbog teške ekonomske situacije na zgradu bolnice okačio oglas gde "hitno i povoljno prodaje bubreg"
|
Ekspanzija prodaje porodičnog nakita za predsednika Saveza potrošača BiH Mesuda Lakotu je precizan pokazatelj da smo dotakli dno. Ako građani posežu za tom opcijom kako bi otplatili kredit, školovali decu, ili, u najgorem slučaju, večerali, problem je nerešiv jer niko nema neograničene zalihe zlata u slamaricama i vitrinama.
- Oko 50 odsto građana u BiH živi na ivici siromaštva, dok je 20 odsto njih u dubokom siromaštvu. Tek desetak odsto može da se smatra srednjim slojem, koji bi, s obzirom na teške ekonomske prilike, lako mogao da nestane. Svima njima, nakon što prodaju nakit, ne ostaje ništa dragoceno osim vlastitih organa - smatra Lakota.
