Od čega živi sirotinja (1): Prodajem polovan zub mamuta
Državne kase zapadnog sveta ispražnjene su do poslednjeg centa, najbogatije države su postale zadužene kao i one iz Trećeg sveta, dok se ulice pune ljudima koji nemaju od čega da žive. Na Balkanu je ratove i tranziciju nasledila ekonomska kriza pa se ljudi već 20 godina dovijaju kako da prežive.
Često je jedini izvor prihoda ono što je čovek stekao za života, bilo da je u pitanju nameštaj, zlatan nakit, escajg ili ručna bomba. Kao i devedesetih ljudi opet iznose na buvljake ili prodaju antikvarima ono što imaju.
U Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini na pijacama se nude stari televizori, pohabani dvosedi i regali koji su pretekli iz sedamdesetih, polovne venčanice. Antikvarima se, pak, nudi srebrno posuđe, pozlaćeni pribor za ručavanje, barokni nameštaj , odnosno sve ono što bi moglo da se bolje proda.
Prema nezvaničnim procenama, Srbija ima milion nezaposlenih, što znači da je skoro svaki treći radno sposoban čovek prepušten uličnom preživljavanju. Njima su se odavno pridružili i penzioneri.
* Na sajmu kolekcionarstva svakog vikenda u beogradskom hotelu Slavija sakupe se antikvari. Na tezgama razasute marke, značke iz perioda NOB-a, divan salonski nameštaj, kitnjaste lampe, slike, lončići, naočari, ogrlice i prstenje za dame, stari novac...
- Kupuju ljudi koji imaju višak para. To su ljudi koji vole starine i antikvitete i ulažu u te predmete. Kupuju i stranci turisti i domaći gosti sve zavisi koliko ko ima novca i za šta se odlučuje. Ovde ima stvari od 100 dinara do nekoliko hiljada evra - priča Dušan Stojković, organizator sajma kolekcionarstva. Sajam za dva dana koliko traje, poseti oko 700 posetilaca a čini se da je više onih koji znatiželjno razgledaju retkosti, nego što se late novčanika.
Šta kupujete na buvljaku?* Šta mi se dopadne 67% |
* Mnoge kolekcionare muka je naterala da prodaju ono što su godinama pažljivo sakupljali i čuvali. Miodrag Đokić iz Užica na prodaju nudi ručni mlin za kafu sa grbom kraljevine Srbije i žigom iz 1903. godine. Ako bude imao sreće, prodaće ga za nekoliko stotina dinara. Tu su i šoljice za kafu napravljene u Titovim Velesu, upaljači koje je pre 60 godina napravila fabrika Prvi partizan iz Užica, zlatiborske frule i đačka knjižica iz 1937. godine sa pravilima ponašanja učenika, gde između ostalog piše da učenik ne sme da ide na svadbu bez odobrenja direktora škole. I sve za nekoliko evra.
- Sakupljao sam 62 godine i evo sada prodajem. Ranije je sve to imalo smisla, ali sada baš i nema. Kriza katastrofalno utiče i na cene antikvitete. Mlin koji bih u inostranstvu mogao da prodam za 150 evra, ovde prodajem za 500 dinara. Ostao sam bez posla - kaže Đokić, koji na prodaju nudi i kalendar iz 1945. godine, u kome je na prvoj strani slika Josipa Broza Tita, a na drugoj strani Staljinova, trećoj pravoslavni i katolički kalendar.
* Dragan Munćan antikvarnicu ima više od 20 godina. Uz popravku i restauraciju, prodaje ono što je i sam kupio.
- Građane je ekonomska kriza primorala da se obrate antikvarima. Neki nude i sve što u stanu ima, a poneko nudi ono što mora, srebro ili komad nameštaja ili slike. Ceo svet je u krizi, a mi smo još odavno, samo je dobro trpimo - objašnjava Munćan.
* Na beogradskom buvljaku starih stvari caruju nezaposleni, bivši kolekcionari, penzioneri. Kažu da je u polovnoj robi zarobljen novac, a uvek može da se zaradi za kutiju cigareta ili hleb i mleko. Pored polovne garderobe i obuće, neispravne tehnike, mobilnih telefona, dečjih polomljenih igračaka, satova, iznošene bižuterije, kablova, punjača, na improvizovanim tezgama ima i srebra i zlata.
Jedan prodavac nudi pokvaren stari radio aparat. "Ako ne bude radio, može da ti posluži kao komoda ili kao ukras jer ima vrednost umetnine", nudi svoju robu sa više namena. Drugi nudi zub mamuta, treći lap-top koji je kao nov, samo mu baterija radi pola sata. Jedan kolekcionar nudi stvari iz Drugog svetskog rata, među nacističkim šlemovima i medaljama za hrabrost našla se i štedna knjižica vojnika Trećeg rajha košta tri hiljade dinara. Kokarda se iz patriotizma prodaje za veću cenu - četiri hiljade dinara.
* Oni kojima je buvljak daleko rasporedili su se po beogradskim pijacama, pločnicima, pa na najlonu prodaju sve što se može nositi. Na Kalenić pijaci prodaju i načete kreme, poluistrošene karmine, lekove kojima je istekao rok trajanja, ali mogu da posluže onom ko nema za "nov" lek. Većina prodavaca do robe dolazi čisteći kuće i podrume dobrostojećih porodica.
Stvari koje su bile za bacanje sada prodaju po bagatelnim cenama na svojim tezgama. U većini slučajeva to su kozmetički preparati, veš i garderoba, ali među artiklima ima i gramofonskih ploča, mlinova za meso, broševa, nakita...
* Na bosanskom tržištu cveta rasprodaja zlata i oružja. Tako ručna granata košta 10 evra ili 20 KM, 400 evra pištolj magnum 357, češke zbrojovke mogu da se kupe za 125 evra, automatski pištolj skorpion za 175 evra. Po nekim istraživanjima, u BiH najmanje 495.000 domaćinstava ilegalno poseduje oružje, koje se u godinama krize prodaje za plaćanje računa i odlazak na pijacu.
