Filaret zinuo na Belog anđela
Kad su banke u Srbiji stavile na platne kartice lik Belog anđela pre 12 godina, nikome nije palo na pamet da će stvar završiti na ljudskom i božjem sudu. Iako je spoj anđela i bankomata u rangu nakaradnog marketinga, episkop mileševski Filaret se dosetio da bi mogao i on da zaradi koju paricu - u anđeosko ime.
Još pre osam godina on se obratio zemaljskoj pravdi i zatražio 300.000 evra odštete od banaka kao nadoknadu za korišćenje lika Belog anđela sa freske iz manastira Mileševa kod Prijepolja.
Filaret, kao episkop mileševski, na neki način je nadređen Belom anđelu, pa je kao rukovodeći organ manastira sebe doživeo kao zakonitog staratelja čuvene freske iz 13. veka.
USAMLJENI RENDŽER
Posle zahteva episkopa Filareta banke su počele postepeno da povlače "anđeoske" kartice iz upotrebe, a u međuvremenu je i Sinod SPC u nekoliko navrata (poslednji put u junu 2012. godine) uzalud tražio od vladike da odustane od tužbe. Vladika ne haje za to, već i dalje traži od Udruženja banaka i još dvadesetak banaka u Srbiji da Eparhiji mileševskoj isplate ogromno obeštećenje jer su bez njegovog odobrenja na YUBA platnim karticama koristile lik Belog anđela.
- Filaret ni u jednom trenutku nije dokazao pravni osnov po kome tuži Udruženje i banke - tvrdi Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Let u svemirBeli anđeo bio je deo snimka koji je 1963. prvi satelitskim prenosom video signala poslat iz Evrope i emitovan u Americi. Kasnije je taj isti signal poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. |
U momentu izdavanja kartica s hologramskim likom Belog anđela, banke tvrde da su za to imale dozvolu Svetog arhijerejskog sinoda SPC iz jula 1998, godinu dana pre nego što je Filaret izabran za vladiku. U to vreme je u svojstvu administratora eparhijom upravljao tadašnji srpski patrijarh Pavle. Potom je jula 2000. i Ministarstvo kulture izdalo odobrenje. Nikakve nadoknade tada nisu pominjane.
U međuvremenu je Sinod SPC povukao saglasnost, a potom i Ministarstvo kulture. Vladika zatim pred Privrednim sudom u Beogradu podnosi tužbu protiv Udruženja banaka i povećava odštetni zahtev na pola miliona evra zbog "učinjene nepravde". Upravni odbor Udruženja banaka odlučuje da banke prestanu da koriste hologramski lik Belog anđela. Episkop Filaret ne odstupa, pa 2010. povećava odštetni zahtev i traži obeštećenje od 800.000 evra.
Taj zahtev je danas porastao na 1.400.000 evra! U međuvremenu je vladika Filaret pokušao da Belog anđela, Svetog Savu i sam manastir Mileševu registruje u Zavodu za intelektualnu svojinu kao žigove, ali bezuspešno. Zavod je ocenio da bi to bilo neprimereno.
Pošto vladika Filaret nije naslikao Belog anđela, u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine tvrde da on ne može da traži novčano obeštećenje.
- Zakon u Srbiji predviđa da zaštita autorskih prava traje za života autora i još 70 godina posle njegove smrti, posle čega delo uživa status javnog kulturnog dobra i u nadležnosti je Ministarstva kulture. I niko više po osnovu autorskog prava ne može da traži novčanu nadoknadu. Ekonomska prava prestaju, ali ostaje moralno pravo da se delo ne sme skaredno tretirati - pojasnila je za "Vesti" Jelena Radojević iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine.
Vera Pavlović Lončarski, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da je Filaretov zahtev potpuno besmislen.
- Sadašnji episkop mileševski nije ni autor ni vlasnik lika Belog anđela, a ni svetog Save ni manastira Mileševe, da bi ih on kao žig štitio u Zavodu za intelektualnu svojinu, što je pokušao. On je samo jedan u istorijskom nizu mileševskih episkopa, koji je tu privremeno!
HARAČ NA IKONE
Mada pravnici koji se bave autorskim pravima ocenjuju da je nemoguće naplaćivati naknadu za upotrebu nečega što je nacionalno dobro, Nikola Šeatović, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, objašnjava da Srpska pravoslavna crkva, kao vlasnik manastira Mileševe i svih nepokretnih i pokretnih dobara u toj svetinji, ima pravo da prilikom sklapanja ugovora sa zainteresovanom stranom zahteva da joj se isplati nadoknada za korišćenje tih dobara.
- Ministarstvo kulture izdaje rešenje o korišćenju, u ovom slučaju lika Belog anđela, u komercijalne, naučne ili kulturne svrhe jer je manastir Mileševa javno dobro, ali tek pošto pribavi saglasnost Srpske pravoslavne crkve, pošto je ona vlasnik. I ona ima pravo da traži finansijsku nadoknadu prilikom sklapanja ugovora sa zainteresovanom stranom - pojasnio je Šeatović.
Pikaso na izložbiNikola Šeatović kaže da Srpska pravoslavna crkva pred zakonom nije u povlašćenom položaju u odnosu na druge vlasnike kulturnih dobara, koja su svrstana u dobra od javnog značaja. |
Problem je, podsećaju u državnim ustanovama, što ni jednim zakonskim aktom nije precizirana visina i raspon nadoknade, pa ona uglavnom zavisi od apetita vlasnika kulturnog dobra.
Posle tužbe vladike Filareta, koju svrstava u domen koristoljublja, verski analitičar Mirko Đorđević ironično se pita da li će posle banaka na red za utuženje doći i oni koji u kućama ili poslovnom prostoru imaju ikone svetaca, pa i Belog anđela.
- Zamislimo situaciju da lokalni paroh dođe da osvešta kuću vernika uoči krsne slave i primeti da ovaj ima staru ikonu od velike umetničke vrednosti, pa to prijavi nadležnom episkopu. Da li će tom čoveku biti traženo da SPC plati odštetu? Pitam se, kako je počelo, da li će možda nekome pasti na pamet da proglasi da samo crkva ima tapiju na sve svece i krst, pa da se u njeno ime krene u sakupljanje harača kad god se ugleda vredna umetnička slika ili ikona bilo kog sveca? Ili da počne da se naplaćuje pravo nošenja krsta na lančiću oko vrata? - sarkastično primećuje Đorđević, napominjući da se likovi svetaca smatraju opšteljudskim dobrom i da SPC ne bi trebalo da pravi problem.
