Srpski recept protiv lustracije (1): Od nove biografije do nove fotelje
Na zakon je u Srbiji odavno pala paučina, a u njenom okrilju cvetaju kriminal, korupcija i ostale bolesti društva. Iako je Zakon o lustraciji donela Skupština po hitnoj proceduri 2003. godine, demokratija je pala na ispitu i on nikada nije primenjen.
Postaćemo Ginisovi rekorderi, jer 2013. prestaje važenje ovog zakona, a nije primenjen ni na jednom jedinom slučaju, što je redak primer u svetu. Političari na pomen lustracije već godinama sležu ramenima. Tadašnja vlast tvrdila je da je on neophodan da bi se raščistila prošlost, a opozicija da je reč o revanšizmu prema političkim neistomišljenicima.
Političari sa najviše partijskih knjižica* Milan St. Protić 6 |
Najglasniji u priči o lustraciji bili su lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić, dok je o otvaranju dosijea najviše govorio prvi čovek Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković. Jedino što se u Srbiji pročistilo za sve ovo vreme jesu biografije i novac. Država dosad nije otvorila nijedan tajni dosije, nije raspustila ni civilnu, ni vojnu tajnu policiju, nije otvorila pitanje novca koji je iznet iz zemlje.
* Pranje biografija je u Srbiji svake sezone u modi, ali posebno uzima maha pred izbore ili nakon osnivanja vlada. Političari su se u kampanjama i promenama vlasti razlikovali samo po bedžu koji su nosili na reveru, a svi su kao papagaji ponavljali da će očistiti Srbiju od mita, korupcije, neslavne prošlosti i stvoriti moderno evropsko društvo. Donesen je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Međutim, devetočlana komisija koja je trebalo da sprovodi ovaj zakon nikada nije osnovana, iako su se iz budžeta sve do prošle godine izdvajale pare za njen rad. Po zakonu, komisiju je trebalo da čine tri sudije Ustavnog suda, zamenik republičkog javnog tužioca, tri istaknuta pravnika i dva narodna poslanika.
* U starom Rimu, gde je i nastala, lustracija je značila periodično preispitivanje važnih ličnosti, "čišćenje grada" koje se obavljalo svakih pet godina. Otuda "lustrum" znači petogodišnji period između dve lustracije. U modernom svetu lustracija je karakteristika posttotalitarističkih režima, uglavnom u Evropi. Najozbiljnije se time pozabavila Češka 1991, zabranivši javne funkcije svima koji su radili za komunistički režim od Drugog svetskog rata do tada. U zemljama bivše Jugoslavije lustracija se "primila" u Makedoniji gde je zakon donesen 2008. U Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj se o lustraciji povremeno govori, ali još nije stavljena u pravne okvire.
* Bivši sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da ovakav zakon mnogima nije odgovarao ni pre, a ni posle 5. oktobra, jer su hteli da prikriju svoje tragove.
- Bez primene ovog zakona Srbija ne može postati normalna zemlja, ali se plašim da je suviše kasno. Da bi imao efekta najbolje je da se zakon primeni odmah kada se iz neke diktature uđe u stvaranje demokratskog društva. U politici lustracija postoji i zove se izbori. Lustracija je u društvu neophodna u institucijama koje su na neki način zaštićene, kao što je zdravstvo, sudstvo... pa i crkva - kaže on za "Vesti". On smatra da činjenica da je Zakon o lustraciji donesen a nikada nije bila izabrana lustraciona komisija verovatno govori o tome da su male stranke koje su bile deo Đinđićeve vlade usisale dosta funkcionera iz vremena Miloševića.
* Sedam godina nakon usvajanja zakona LSV predlaže da se važenje zakona produži za 10 godina, a Srpski pokret obnove da se usvoji Zakon o otvaranju tajnih dosijea. Njihov koalicioni partner Demokratska stranka podržava oba predloga, i obećava da će se raspravljati u Skupštini. Pitanje je koliko je danas lustracija uopšte izvodljiva. Najtačniji odgovor dao je tadašnji funkcioner G 17 plus Vlajko Senić koji je zaključio "ako donesemo taj zakon, ne znam s kim ćemo formirati vladu" .
* Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović za "Vesti" kaže da bi da su okolnosti bile drugačije, danas bila lustrirana i vlast i opozicija.
- Posle 5. oktobra došlo je do političke trgovine između DOS -a i bivše vlasti. Nova demokratska vlast je vrlo brzo uvidela da ostavljanjem ljudi iz prethodnog režima na funkcijama mogu ostvariti veću ličnu korist nego da ih smenjuju. Nasledili su poslove, način funkcionisanja države, način vladanja i nisu hteli da se odreknu beneficija koje je imala prethodna vlast, a o interesima građana niko nije vodio računa. Posle 12 godina Srbija je prva na svetskim listama po korupciji i kriminalu, a na najvišim državnim funkcijama nalaze se saradnici tajnih službi. Dvanaest godina nakon 5. oktobra neko prisluškuje, a ne znamo ko, predsednika i premijera države. Oni javno govore da pojma nemaju ko ih prisluškuje, da apsurd bude veći - objašnjava on.
* Posle oktobra 2000. godine, kad je na političku scenu stupila demokratija, odmah je ustanovljen obrazac otkupa grehova, specijalno namenjen onima koji su se brzo i nezakonito obogatili u bivšem režimu. Svako je svakome za nešto dugovao ili je bio ucenjen, od opština do vrha vlasti. Tako je nastala sveopšta amnezija koja traje i danas, a državni organi nisu čak ni prepoznavali pojedina lica sa poternice Interpola.
Tako je nedavno uhapšeni Jovica Stefanović Nini, za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uvažavan kod srpskih vlasti kao vlasnik više firmi i uspešan privrednik. Darko Šarić je godinama kupovao preduzeća i poljoprivredna dobra po Srbiji i usput dilovao drogu, zaštićeni svedoci su gradili srpske puteve, a mediji su o onome ko je spreman da plati pisali kao o herojima novog doba.
