Korupcija ili državni pakao (4): Pošto jedan zakon?
Priča zvuči kao najuzbudljiviji triler o povlačenju poznatog evropskog političara zbog umešanosti u korupciju, milionskim prevarama jednog biznismena s Malte, zakonima koji se ne sviđaju čitavoj jednoj industriji - duvanskoj, da bi se tajanstvenim putem povukli iz procedure usvajanja.
Priča, ipak, nije zaplet nekog filma, već niz stvarnih događaja u Briselu kojima se trenutno bavi evropska komisija. Prošle nedelje je saopšteno da se s položaja povlači komesar komisije za zaštitu potrošača i zdravstvo Džon Dali.
Ovaj političar poreklom s Malte je, prema rezultatima istrage, preko svog zemljaka i biznismena Silvija Zamita ponudio švedskom duvanskom koncernu Svediš mač da uz odgovarajuću nadoknadu utiče na (ne)donošenje zakona, nepovoljnih po duvansku industriju. Konkretna ponuda je bila da evropska komisija odustane od zabrane prodaje duvana za žvakanje "snus", a kao protivuslugu bi Šveđani platili 60 miliona evra, od toga 10 miliona odmah, a ostatak po ukidanju zabrane prodaje ovog proizvoda u Evropi.
Sumnjiv kredit predsednikaKeln je 90-ih potresla velika afera kada je tamošnji SPD dobio 480.000 maraka donacija od firmi koje su gradile deponiju đubreta, ili kada su farmaceutske kuće potplatile više od 1.500 lekara da naruče milione baj-paseva ili rezervnih delova za mašine za srce i pluća kod zdravstvenih kasa. Bivši predsednik Kristijan Vulf je morao da podnese ostavku zbog sumnjivog kredita od pola miliona evra za kupovinu kuće i prozivki da mu je filmski milijarder David Grenevold platio hotele u ekskluzivnom odmaralištu Zilt i na drugim destinacijama. |
Proizvođač duvana je, međutim, obavestio nadležne organe, a istraga je pokazala da je Dali bio inicijator "nepristojne ponude" i da je za svoj deo posla trebalo da dobije 10 miliona evra.
Dali je kategorički demantovao da je umešan u čitavu igru, tvrdeći da mu je sve smestio moćni lobi duvanske industrije pošto je on poznat kao njen veliki protivnik. S druge strane, nedavno je provaljeno u briselske kancelarije dve antiduvanske organizacije. Tada su ukradeni kompjuteri sa škakljivim podacima o duvanskoj industriji i predlozi novih zakona, što će dosta odložiti njihovo donošenje.
Italija u togamaU Italiji nema kraja korupcionaškim aferama. U regionu Lacijuma organizovan je toga-parti o državnom trošku sa šampanjcem i školjkama i skupim prenoćištima, zbog čega je raspušten parlament. Zbog potkupljivanja je raspušten parlament u Lombardiji, gde je Berluskonijev partijski prijatelj Roberto Formiđoni potrošio 8,5 miliona evra na poklone, putovanja i večere. Ovih dana je otkriven skandal s poreskim službenicima koji su ukrali 100 miliona novca od poreskih obveznika i njime finansirali privatne avione, partije i jahte. |
Države poput Sirije, Sudana i Saudijske Arabije nisu baš uzori pravnih država, transparentnosti i napretka. Međutim, sve one imaju jednu zajedničku tačku s Nemačkom: nijedna od ovih država nije ratifikovala rezoluciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv korupcije.
Nemačka je potpisala konvenciju još 2003. godine, ali je nije ratifikovala u Bundestagu, a kao razlog se navodi da se ovim dokumentom navodno "parlament ograničava u radu", što je teza koju još niko nije uspeo da objasni.
Nina Kacemih iz Odbora za kontrolu lobija kaže da "niko neće automatski biti smešten na optuženičku klupu zato što je otišao na ručak sa nekim lobistom". Poziv da se ovaj akt što pre ozvaniči uzburkao je duhove u politici jer da bi jedan poslanik Bundestaga bio optužen za neki prekršaj, potrebno je da učini zaista ogromnu glupost.
Po važećim zakonima, poslaniku je zabranjeno jedino da proda svoj glas u parlamentu. Sve izvan toga nalazi se u sivoj zoni prava. Pristajanje na konvenciju UN podrazumeva pooštravanje zakona, i to tako što bi poslanik mogao da bude kažnjen za svako delo za koje očekuje protivuslugu. Bankar i stručni saradnik Bundestaga za pitanja pranja novca Andreas Frank tvrdi da je Nemačka na začelju Evrope kad je u pitanju borba protiv korupcije i finansiranje partija.
