Lopovluk u regionu (3): Opelješio samog sebe
Opšte siromaštvo, glavni je uzrok da obični ljudi posegnu za tuđim, kad im to životna situacija nametne. Ljudi, koji to nikada ne bi uradili, jer su do propasti firmi radili i živeli od svojih plata. Takav je slučaj i sa Milom Anđelković, domaćicom iz Vranja.
Ona nikada nije radila, ali je živela solidno od plate svoga muža i majčine penzije. Kada joj je majka umrla i suprug izgubio posao i psihički oboleo, tada su nastale Tantalove muke, a ćerka i sin su dorasli do studija. Mila je svakodnevno odlazila ujutru na čašicu razgovora kod svoje bliske rođake, kako bi odušila svoju muku.
- Mila je došla kod mene, a ja sam bila u prodavnici. Zatekla sam Milu na ulaznim vratima koja nisam zaključala. Htela je da ode, kao žuri se, ali sam je vratila natrag, da popijemo kafu. Ispratila sam je, obukla se za grad i otvorila fioku gde je stajao novčanik. Bio je prazan, od uzbuđenja sam se onesvestila. Unutra je bilo 80 evra koje sam spremila sinu da plati stan u Nišu.
Pozajmica iz kase- Znam samo, koliko se sećam, da sam se potpuno obeznanio i da me prodavačica poprskala vodom da bi me vratila u život. Iako sam osećao nesnosan bol u grudima, umirio sam savest tek kada sam slučajno gurnuvši ruku u levi džep napipao novac koji sam "pozajmio" iz dnevnog pazara - priča Kosta. |
Školovali smo dvojicu studenta od jedne plate, i to je bio za mene veliki novac. Kako sam se osvestila ne znam, plačući sam pozvala supruga da dođe sa posla. Dogovorili da je ne zovemo, niti da je pitamo za novac, jer nismo imali čvrstih dokaza, a bili smo mnogo blizak rod - priča naša sagovornica. Milu nisu pitali za novac, ali od tog dana ona nikad više nije došla da popiju jutarnju kafu. Nikad se nije ni javila. Suma od 80 evra prekinula je blisko srodstvo i srećno druženje.
Koliko se sitna, bizarna krađa uvukla među ljude objašnjava nam na svom primeru trgovac Kosta Marjanović iz jednog okolnog mesta blizu Vranja. On poseduje svoju trgovinsku radnju u kojoj radi sa prodavačicom koju plaća. Radnja, pošto je u zabačenom kraju nije donosila bogzna kakve prihode, samo koliko da se pokriju dažbine državi i podeli mizerna plata njemu 150, a prodavačici 100 evra. Kosta je imao unučiće i da bi im udovoljio svakog dana je krišom po nešto stavljao iz prodavnice u džep. Kad čokoladicu, kad žvake, ali češće koji dinar.
Jednog dana, trgovac Kosta Marjanović je, verovali ili ne, pokrao je samog sebe! I dobio infarkt, nakon čega je zatvorio prodavnicu. On je svoj novac iz dnevnog pazara u prodavnici, najpre stavio u levi džep, da bi uveče dao unuku da kupi cipele za maturski. Potom je nesvesno isti novac prebacio u desni džep i nastavio da radi sa mušterijama. Kada je pri kraju radnog vremena, zadovoljno trljajući ruke želeo da izvuče novac iz levog džepa, na sopstveno zaprepašćenje video je da para nema i od tuge i šoka ostao je bez svesti.
Prodavačica koja je radila s njim priskočila je u pomoć i poprskala ga vodom, masirajući ga istovremeno po čelu i vratu. Počeo je da se guši, pozvana je hitna pomoć i odveden je na interno odeljenje vranjske bolnice gde mu je konstantovan infarkt.
