Kustino čudo od kamena

Kad Profesor, negde s pola glavne ulice, zaurla, zatrese se kamen, učini se čak i da spomenik Ivi Andriću oživi, od jeze. Tada se zna da je neko, nešto - gadno zajeb'o. - Onda ti je taj ko Kinez. "Jao si" ga njemu - smeje se jedan od radnika.

Mermer na suncu kao ogledalo

Višegrad, obala tik iza čuvenog mosta na Drini. Rano jutro, a ovaj čovek kvasi crevom popločan ulaz. Mermer i kamen na suncu kao ogledalo - reflektuju još jedan - paralelan Andrićgrad. Kao da je Kusta režirao film - al' uživo.

Reporteri "Vesti" prvih oktobarskih dana posetili su Andrićgrad, jedan od najvećih graditeljskih i umetničkih poduhvata s početka 21. veka.

Za godinu i po dana, Emir Kusturica, odnosno Profesor kako ga svi u Višegradu isključivo oslovljavaju, od praznog poluostrva uz ćupriju Mehmed Paše Sokolovića, uspeo je da izdigne tvorevinu iz mašte srpskog nobelovca, Ive Andrića.

POLA POSLA
- Na pola smo posla, ali glavna ulica Mlade Bosne i Trg Franciska Goje su stavljeni u funkciju - kratko objašnjava Kusturica, još pod utiskom svađe sa radnicima i upućuje nas na svoje saradnike.

Jelica Plečić, lepuškasti vodič za sve one koji se prvi put nađu na ovom mestu, kaže da će posle Gradske većnice u kojoj će biti smeštena opštinska uprava Višegrada, galerije, knjižare i multipleks bioskop, ovih dana početi da rade i buregdžinica, ćevabdžinica i pekara.

Tvrđava oko grada

- Za burek će biti zadužen jedan stari majstor iz Goražda, a za ćevape čovek iz Beograda kod koga je profesor jeo najbolje ćevape u životu. Međutim, u toj glavnoj ulici će do Nove godine proraditi i suvenirnica, banka, pošta, apoteka, prodavnica sportske opreme, picerija, poslastičarnica... Iza glavne ulice, u stilu Saraj karavana koji će u arhitektonskom smislu po svemu oslikavati vreme kada je Mehmed paša gradio most, biće izgrađena dva hostela. A, na Trgu Franciska Goje, preko puta pozorišta, biće otvorena i pivnica u kojoj će se točiti čak 28 vrsta piva - priča Jelica i ponosno dodaje da je bioskop u Andrićgradu među najmodernijima u svetu koju su ugradili nemački stručnjaci, dok su francuske arhitekte bile zadužene za akustiku.

Kusturičina zamisao je da za manje od dve godine, odnosno do Vidovdana 2014. godine, bude završen i ostatak grada: velika pijaca, replika crkve iz manastira Dečani, gradska luka, hotel sa pet zvezdica, velika diskoteka...

Korist za grad

Bivši načelnik opštine Višegrad, Tomislav Popović zahvaljujući kome je Kusturičina ideja pretvorena u stvarnost kaže da je bio svestan da je pristao na ponudu koja se ne bi ponovila u narednih 100 godina.
- Zahvaljujući Andrićgradu i Višegrad je počeo da se budi iz mrtvih. Do sada su ovde dolazili turisti koji bi se slikali na mostu i odlazili, a ubuduće će ovde moći da prespavaju, probaju neka tradicionalna jela ili kupe neku od narodnih rukotvorina. Najbolje od svega je što će ljudi opet početi da rade - kaže Popović.

Kompjuterska računica

Radomir Stojić kaže da je bezbroj anegdota sa gradilišta, ali da i dalje pamti "epizodu" sa arhitektama koje su kasnije izgubile posao zato što su se previše oslonili na kompjutersku tehnologiju.
- Na 3D animaciji zgrada pozorišta je trebalo da bude tik uz glavnu ulicu, ali gledajući mere odmah mi je bilo jasno da će "zatvoriti" prostor. Kažem to Profesoru, a on oduševljen simulacijom na kompjuteru. Uhvatim ga za ruku i počnemo da koracima brojimo metre. Tako se uverio, pa je umesto te, uz ulicu došla zgrada gde je sada kafić - priča Stojić.

- Ideja je da tada, u pozorištu bude izvedena opera "Na Drini ćuprija" koja će se prikazivati jednom nedeljno i predstavljaće zaštitni znak grada. Pri tom, grad će biti opasan tvrđavom koja će biti i šetalište - dodaje Radomir Stojić, šef gradilišta i Kusturičina desna ruka u ovom poduhvatu.

- Upoznali smo se pre četiri godine dok sam asfaltirao prilaz jednoj ski stazi na Mokroj Gori. Njemu se dopalo kako sam to brzo i kvalitetno uradio i bez ikakve pripreme me upitao: "Oćeš li ti Stojiću da mi pravimo jedan grad." Da mi je to rekao neko drugi oterao bih ga znate gde, ali ovako sam odmah pristao. Napravili smo Građevinsku firmu "Felini" gde sam direktor i, ubrzo smo počeli da gradimo jedan grad - priča ovaj iskusni građevinac dok nas vodi i onim, za širu javnost nepoznatim delovima Andrićgrada.

GRAD POD ZEMLJOM
- Ljudi i ne znaju da postoji i Andrićandergraund - grad pod zemljom koji takođe ubrzano završavamo. Reč je o prostorijama koje će služiti kao parkinzi i galerije, a svi su međusobno povezani širokim hodnicima. Kako onda da ne budem ponosan na sebe, kada je Andrićgrad već sada deo istorije kojom će se ponositi i moji praunuci - otkriva Stojić.

Od 22.000 kvadrata građevinske površine, on je sa ekipom od oko 150 radnika završio 12.500 kvadrata.

- Čekamo zimu, pa da radnici uđu u pozorište i započnu unutrašnje radove.

Za Andrićgrad je do sada utrošeno oko 10.000 kubika betona, hiljadu tona čelika, 200.000 blokova, oko 150.000 komada crepa, 1.200 kubika građe. Utrošen kamen - prepoznatljiv znak ovog grada, niko i ne pokušava da sračuna.

- Bukvalno smo imali svoje agente širom Republike Srpske koji su ga otkupljivali od seljaka. Kupovali smo ga od Mostara do Banjaluke, a onda su se u Trebinju gde smo takođe kupili dosta kamena, pojavili neki ljudi tvrdeći da smo hteli da ukrademo kamen sa neke tvrđave. Verovatno je tu neko hteo da zaradi, ali smo batalili taj posao i kamen kupili od nekih ljudi pored stare pruge ka Sarajevu. Em je bolji kamen, em nas je ispalo jeftinije - objašnjava Stojić i dodaje da Kusturica ipak nije težak za saradnju kako smo mogli da izvučemo zaključak iz događaja s početka priče.

- Kusturica jeste zahtevan, ali mnogo se predaje poslu. Jednostavno je čovek koga ili možeš ili ne možeš da ispratiš i od toga jedino zavisi da li će neko da radi ili ne Andrićgrad. Najgore je ako neko počne da mu pametuje ili filozofira. Takve uopšte ne voli - otkriva naš sagovornik i dodaje da i pored toga što je reč o velikom režiseru i umetniku, posle završenog radnog dana, često zna da sedne sa radnicima uz "čašicu opuštanja".

- E onda nas drži kao "taoce" - do dva ujutro - smeje se Stojić.

Niko nije hteo da radi

Šef gradilišta otkriva i da su na početku imali veliki problem da pronađu radnike.
- U Višegradu su valjda svi hteli da budu ili šefovi ili barem portiri, pa smo zato angažovali izbeglice koje ovde žive, a prethodno su se mučili po Srbiji i Rusiji. Od oko 300 prijavljenih, odabrali smo 150 najboljih i oni sada zarađuju kao da su u pečalbi po svetu - veli Radomir Stojić.

Akademija

Prema Kusturičinom planu, sa desne strane Trga nalaziće se Akademija lepih umetnosti u kojoj će se od sledeće godine školovati i 100 najtalentovanijih mladih ljudi. Pri tom, u ovom prostoru će se nalaziti i Andrićev institut koji će svake godine nagrađivati sa 100.000 evra najbolju zbirku pesama.

Turisti

Zaposleni u Andrićgradu priznaju da ni sami ne znaju koliko je i iz kojih sve zemalja turista već prodefilovalo kroz grad, ali da se oni iz prethodne Jugoslavije odmah mogu prepoznati.
- Dok stranci i po nekoliko sati razgledaju arhitektonske stilove u glavnoj ulici, počev od Vizantije, preko otomanskog do Austro-ugarskog carstva, dotle ovi "naši" čim vide u pozadini neke mašine i ograđen prostor, urađene zgrade i ne primete, već se odmah podvlače pod ogradu da bi videli betonske stubove ili majstore koji seku daske - smeju se u Andrićgradu.