Kriza u četvrtoj brzini (1): Život između kontejnera i jahte
Taman kada su građani Srbije pomisli da ne može biti gore, prvih oktobarskih dana pogodio ih je novi talas poskupljenja. Poskupelo je grejanje, gradski prevoz, mleko i mlečni proizvodi, mesne prerađevine, šećer, ulje, cigarete, benzin, sredstva za ličnu i kućnu higijenu. Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije Vera Vida izračunala je da realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara (950 evra), dok je prosečna plata u Srbiji 363 evra.
Slika je još mračnija ako se ima u vidu armija nezaposlenih od milion ljudi. Na jugu Srbije građani su srećni ako mesečno u koverti prime i dvesta evra.
* Statistički podaci su više nego sumorni jer platu u Srbiji ne prima čak 19 odsto onih između 55 i 64 godine, a penziju 27 odsto starijih od 65 godina, dok je tranzicija bez posla ostavila 200.000 starijih radnika i 320.000 najsiromašnijih bez penzije.
Kada se sve preračuna, vidi se da bez plate ili penzije u Srbiji životari najmanje pola miliona starijih od 55 godina. A malo kome među njima je pošlo za rukom da ostvari pravo na državnu socijalnu pomoć, mada od nje jedva može da se plati jedan račun za struju.
* Ekonomski stručnjaci su zabrinuti kako će građani pregurati zimu.
- Poskupljenja hrane dodatno će smanjiti potrošnju građana koja je ionako svedena na minimum. U Srbiji se građani odriču svega, već odavno je počelo da se štedi na hrani. Jesen je inače period kada svaka porodica u Srbiji ima velike izdatke, poput nabavke ogreva, udžbenika za decu i jesenje garderobe. Sada ova poskupljenja mnoge građane dovesti na granicu pukog preživljavanja - kaže ekonomista dr Vladana Hamović.
* Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je standard građana srozan do dna.
- Vodimo se kao agrarna zemlja, sa svim mogućnostima za proizvodnju hrane, a sa druge strane u našoj zemlji postoje kazani i narodne kuhinje. Ljudi rade na crno da bi preživeli jer ne mogu naći posao. Fabrike su zatvorene, nema na vidiku otvaranja radnih mesta, a veliki broj najugroženijih građana nema nikakva primanja ili prima socijalnu pomoć od desetak evra mesečno. To je sramota za ovu zemlju - ističe Papović.
* Žestoko poskupljenje nateralo je i sindikate da dignu svoj glas.
- Daćemo Vladi 15 do 20 dana da vrate cene, na nivo koji je bio pre 1. septembra.
-Ukoliko to ne učini, pozvaćemo ljude na masovne proteste u svim gradovima Srbije - izjavio je Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije. Država bi sada trebalo da privoli proizvođače i trgovce da cene koje su uvećane više nego što je rast PDV-a i akciza vrate na realni iznos, a da naplati porez na ekstraprofit onima koji su neopravdano menjali cenovnike.
* Oko 60.000 mladih ljudi u Srbiji je džaba diplomiralo. Oni čame na birou, mada su njihovi roditelji, ali i društvo izdvojili mnogo za njihovo obrazovanje. Stoga je Srbija zemlja iz koje mladi najviše beže u beli svet, što za posledicu ima da se Srbija nalazi na pretposlednjem mestu na svetu.
* Strah od paprenih cena i nestašice hrane u Srbiji, po svemu sudeći, naterao je građane da se vraćaju navikama od pre 19 godina. Prazni rafovi gde stoji ulje ružili su gondole prodavnica tokom celog septembra. Stoga ne čudi što se sve više građana puni podrume i ostave džakovima namirnica.
Nezaposlenost* Šumadija i zapadna Srbija 32% |
* U međuvremenu, građani Srbije, koji su listom pretvoreni u golu sirotinju moraju da se snalaze kako znaju i umeju, a dotle svakodnevno slušaju o velelepnim vilama, skupim automobilima, a prošle nedelje je stigla vest da supruga bivšeg ministra Milana Markovića poseduje jahtu vrednu četvrt miliona evra, mada se on branio da je jahta poklon njenog oca. Građanima Srbije ostaje opor ukus u ustima da teret krize u Srbiji isključivo pada na leđa sirotinje.
* Ni u Evropskoj uniji prosečni građanin nije bolje prošao. Najteže je na jugu, a Španija i Grčka imaju, gledano u procentima, više nezaposlenih nego mnoge afričke zemlje, pokazalo je istraživanje Međunarodne organizacije rada. Nezaposlenost u Španiji je 24,5 odsto, a u Grčkoj 22,3 posto, što znači da svaki četvrti građanin ne radi. Ni preko okeana nije bolje. Ugledni "Volstrit džurnal" piše da je 49,1 odsto Amerikanaca prima neki oblik državne pomoći.
* Situacija kod komšija u Bosni i Hercegovini je najteža jer posao traži oko 550.000 ljudi. To znači da je nezaposlenost dostigla rekordnih 44 odsto, mada zvanična statistika priznaje cifru od 25 odsto. To je dvostruko više nego u najsiromašnijim zemljama EU. Stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj nastavlja da raste, uprkos programima koje je vlada donela. Više od 300.000 radnika je nezaposleno, a oko 100.000 je otpušteno u poslednjih pet godina.
