Kineski recept za odbranu Kosova

Evropska unija je kroz briselski izveštaj jasno poručila Srbiji da je priznanje Kosova sledeći uslov za priključenje EU, a Beograd jedino može da "tajvanizuje" ovo pitanje - ocenjuje u razgovoru za "Vesti" Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije i jedan od najuvaženijih srpskih političkih analitičara.

Aleksandar Fatić, direktor centra za bezbednosne studije

 

Kako tumačite zahtev Brisela o "poštovanju teritorijalnog integriteta Kosova"?
- Zahtev Brisela je jednostavan: faktički se očekuje prihvatanje Kosova kao de fakto nezavisne države kao sledeći uslov za bilo kakav dalji napredak u evropskim integracijama. Reč je o istoj politici koja je u vreme prethodne vlade formulisana kao "dobrosusedski odnosi". Za Srbiju je to vrlo obeshrabrujuća vest.
 

Koliko je naivno poverovati da je reč o "pogrešnoj interpretaciji" termina?
- Koliko shvatam, evropski komesar za proširenje Štefan File je napomenuo da je osnovna motivacija za tu formulaciju da se obeshrabri unutrašnja debata u Srbiji o podeli Kosova. To objašnjenje ima smisla, ali valjalo bi očekivati da se termini kao što su suverenitet i teritorijalni integritet ipak shvataju dovoljno ozbiljno kada se formulišu javni dokumenti, pa je teško verovati da je neko te termine upotrebio u neodgovarajućem značenju.
 

Dačić je poručio da je to mešanje u suverenitet Srbije. Da li se on, odnosno Beograd, uopšte bilo šta pita?
- Beograd se pita u pogledu svoje geostrateške orijentacije. Ova formulacija je jasan signal da Srbija sa Kosovom neće biti primljena u EU. Beograd se pita da li hoće u EU bez Kosova. To je pitanje u pogledu koga svakako sledi zauzimanje jasnog stava javnosti. Ustav je po tom pogledu jasan.
 

Da li i kako Srbija uopšte može da brani svoj teritorijalni integritet?
- Srbija može samo da "tajvanizuje" kosovsko pitanje, kao što je to učinila Kina: dakle da se bori protiv dodatnih priznanja, da ga sama ne priznaje i da ga smatra istorijskim delom svoje teritorije koji je nasilno odvojen. Ona to već čini. Drugi način borbe se trenutno ne vidi.

Generalni sekretar NATO-a je istovremeno najavio povećanje trupa na severu Kosova, je l' to slučajnost?
- Osnovni problem za kosovske vlasti je upravo sever Kosova, na kome Srbija još uvek ima neku mogućnost da utiče na stanje na terenu, podrškom Srbima koji tamo žive. Stoga nije slučajno povećavanje broja NATO trupa u tom regionu. "Integracija severa Kosova", kako to nazivaju prištinske vlasti, jedini je korak koji je preostao Prištini do ostvarenja kompletne faktičke kontrole nad teritorijom Kosova, što se u međunarodnom pravu tretira kao jedan od, ne i dovoljan, atribut suvereniteta.
 

Ima li Srbija bilo kakav odgovor na to, kako se čini, "zveckanje oružjem"?
- Srbija je već preduzela ono što je mogla u smislu svoje teritorijalne zaštite. Radi se, u stvari, o merama da se zaštiti eventualni atak na jug Srbije, jer se sve češće čuju pozivi kosovskih lidera da se "otvori pitanje" juga Srbije, to jest opština na granici sa Kosovom u kojima živi veliki broj etničkih Albanaca.
 

Da Vas pitaju, šta biste posavetovali srpske zvaničnike?
- Kasno je za savete. Vreme za to je bilo tokom pregovora o statusu Kosova. Danas se Vlada Srbije nalazi u poziciji u kojoj se od nje, fer posmatrano, ne može očekivati da čini čuda.