Kako je izdahnula srpska revolucija (3): Tajkuni i šverceri drmaju državom

Slavomir Kostić, profesor geografije iz Vranjske banje, bio je aktivni učenik svih dešavanja u Srbiji od početka 90-ih do današnjih dana. Kao predsednik OO SPO Vranje, novinar, predsednik sindikata Nezavisnost za Pčinjski okrug, politički analitičar.

Slavomir Kosić

- Postavljam sebi neizbežno pitanje kako se to dogodilo da se nama, prvom ešalonu revolucije, danas u Srbiji rugaju oni koje smo promenili tog 5. oktobra 2000. godine?! Te godine su donele ratne sukobe, nemaštinu, otimačinu, piramidalne banke, prazne rafove u trgovinama, proboj lažnih vrednosti i urušavanje svega što ima makar kakve dodirne tačke sa moralom. Još 1988. godine se u zagrebačkom listu danas pojavio moj tekst pod naslovom "Zašto ne verujem Miloševiću" i to je početak mog učešća u borbi protiv komunizma i srpskog totalitarizma - počinje svoju ispovest 60-godišnji Kostić.

Od 1990. bio je u Srpskom pokretu obnove gde je pregurao 9. mart, Vidovdanski sabor, demonstracije 1996/97. zbog krađe na lokalnim izborima, učestvovanje u dešavanjima petog oktobra, sindikalnu revoluciju na jugu Srbije, kada je na talasu petooktobarskih promena u vranjskom kraju bukvalno najureno tridesetak SPS-ovskih direktora ovdašnjih preduzeća i ustanova.

- Nakon svega preživljenog i doživljenog usledila je takozvana demokratska tranzicija koja je izneverila sva naša nadanja i snove jer se sve pokazalo naivnim u sukobu sa surovom stvarnošću koja je nastupila u režiji krajnje bezobzirnih i beskrupuloznih aktera na domaćoj političkoj sceni. Jer, to su bila samo deca komunizma koja su stvorila ambijent u kojem će ta revolucija pojesti svoju decu - navodi Kostić.

Protest sindikata Nezavisnost

 

On ističe da su se odmah nakon 5. oktobra pojavile prve sumnje. Iako ga je željno iščekivao, 6. oktobar nikako nije dolazio.

- Isti ljudi koji su bili na čelu državnih institucija i lokalnih samouprava ostali su i dalje na svojim mestima. Posustale društvene firme prodavane su u bescenje mangupima, a radnici su ostajali bez posla. Novi vlastodršci nisu hteli da zagaze u procese restitucije i lustracije, novac iznet iz Srbije zauvek je "nestao", tačnije, ostao na Kipru, stvarala se nova ekonomska oligarhija koja je diktirala stvaranje koalicija i vlada na svim nivoima. Sve gore od gorega, crnje od crnjega - kaže Kostić.

Velja Ilić u Vranju

 

To je bila izdaja demokratske revolucije.

- Tajkuni su razgrabili društvena preduzeća, naravno, uz pomoć raznoraznih Vlahovića, Cvetkovića, Bubala... Umesto da ih takozvana nova vlast stavi na stub srama, oni koji su učestvovali u švercu i mutnim radnjama tokom devedesetih postali su joj saveznici. Tadašnji revolucionar nije ni u snu mogao da poveruje da "žuti" mogu lako i brzo da porumene, "crveni" da poprime oker nijansu, "plavi" da pomodre, "crni" da poplave, sve to bez stida i ikakvih skrupula.
 

K  R  A  J