Religija kao oružje (2): Vera na psihijatrijskom kauču

Kao najmlađa religija islam, koji je nastao u 7. veku, priznaje Hrista kao mesiju, ali i da je poslednji božji poslanik na zemlji - prorok Muhamed. Religija se brzo proširila u Aziji i Africi, dok je hrišćanstvo ustoličeno na Zapadu u njoj brzo videlo neprijatelja protiv kojeg se treba boriti na svaki mogući način.

Salman Ruždi

 

U prvom srednjovekovnom prevodu islamske svete knjige Kuran na latinski jezik, sredinom 12. veka, koji se i danas čuva u biblioteci u Parizu, na naslovnoj strani je crtež Muhameda prikazanog u ljudsko-životinjskom liku.

Naslikan je kao divlji čovek sa golubom na ramenu, čime je poručio da je on "lažni prorok". U najpoznatijim delima nacionalnih književnosti u zapadnim zemljama prorok Muhamed se često naziva Mahomet, što bi na starofrancuskom jeziku značilo "divlji čovek".

Knjiga kao trač Šeri Džons Roman američke autorke Šeri Džons "Dragulj Medine" o najmlađoj i najvoljenijoj Muhamedovoj ženi Ajši odbila je da objavi čuvena izdavačka kuća Rendom haus 2008. zbog straha od odmazde radikalnih muslimana. Knjiga je svoju svetsku premijeru doživela u Srbiji. Vlasnik izdavačke kuće Beobuk Aleksandar Jasić našao se na udaru muftije Muamera Zukorlića koji je tražio da se knjiga povuče iz prodavnica. Muftija Muhamed Jusufspahić rekao je da ova knjiga vređa verska osećanja muslimana koristeći se fikcijom pomešanom sa tračarenjem.

Ipak, najveći udarac stigao je iz Indije 1988. godine u vidu knjige "Satanski stihovi" muslimana Salmana Ruždija. Roman je prikazao Muhameda kao običnog čoveka, a naslov potiče od grupe stihova u Kuranu, za koje muslimani veruju da su satanskog a ne božanskog porekla, koji posredno dopuštaju molitvu trima paganskim boginjama preislamske Meke. Knjiga je najpre zabranjena u Indiji, a na demonstracijama u Britaniji javno je spaljivana.

"Saut Park"

 

U februaru 1989. nakon nasilnih demonstracija u Pakistanu, vrhovni vođa Irana ajatolah Ruholan Homeini izdao je fatvu kojom se muslimani u svetu pozivaju da ubiju pisca i bilo koga iz izdavačkog sveta ko ima veze s objavljivanjem knjige. Ruždiju je u Britaniji dodeljena policijska zaštita i on skoro četvrt veka živi u bekstvu. Iz Irana je 1998. saopšteno da je fatva povučena, a te iste godine Ruždi je objavio da se više neće kriti. Međutim, Iranska novinska agencija je 2006. godine objavila da je fatva ipak i dalje na snazi budući da je može povući samo onaj koji ju je i izdao, a Homeini je umro 1989. godine.

Mediji i tehnološka revolucija su u 21. veku doveli ovaj prljavi međureligijski rat do usijanja, a 2005. u danskom magazinu "Jiland posten" pojavilo se 12 uvredljivih karikatura Alahovog poslanika. Autor karikatura Kurt Vestergard proteklih godina nekoliko je puta bio meta napada. Karikature su objavili vodeći listovi širom zapadne Evrope, a najuvredljivijom se smatra ona na kojoj je Muhamed sa bombom na turbanu. Tri švedska državljana i jedan Tunišanin uhapšeni su u decembru 2010. godine, nekoliko sati pre planiranog oružanog napada na sedište ovog lista u Kopenhagenu.

Muslimani ove listove zovu "šejtanskim", ceo zapadni hrišćanski svet "civilizacijom pasa i mačaka", a autore spornih knjiga, filmova, stripova - verskim konobarima.
Južnoafrički list "Mejl end gardijan" objavio je u je 2010. u vreme Svetskog prvenstva u fudbalu karikaturu proroka Muhameda koji leži na psihijatrijskom kauču i žali se da njegovim sledbenicima nedostaje smisao za humor.

Karikatura objavljena u Južnoj Africi

 

U martu 2011. godine, pastor iz Floride Teri Džons organizovao je spaljivanje Kurana, što je izazvalo nasilje u Avganistanu u kojem je poginulo 12 osoba, a potom se proširilo i na čitav svet. To pastora nije sprečilo da još jednom spali svetu muslimansku knjigu.
S druge strane, početkom septembra ove godine sud u Egiptu osudio je jednog Kopta na ukupno šest godina zatvora zbog ismevanja proroka Muhameda i vređanja egipatskog predsednika Muhameda Morsija na društvenim mrežama.

Učitelj Bešoj al Behejri je osuđen na tri godine zatvora zbog toga što se rugao islamu tako što je postavio uvredljive karikature proroka na Fejsbuku, na još dve godine zatvora zbog vređanja predsednika i na jednu godinu zbog vređanja vernika koji je protiv njega podneo tužbu.

Posle nedavnih protesta zbog filma "Nevinost muslimana" iranski zvaničnik ajatolah Hasen Sanei povećao je nagradu za Ruždijevu glavu sa 2,8 miliona na 3,3 miliona dolara. Ruždi je rekao da je i ta pretnja samo nova posledica "industrije besa" i da nema nikakvog dokaza da ona ikoga zanima, pa je svoje memoare "Džozef Anton" predstavio u Njujorku uz skromno obezbeđenje.

Sutra: Religija kao oružje (3): Prodaja mržnje