Dodik: Bosna je logor za Srpsku

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je početkom ove nedelje da bi najbolje rešenje za izlazak Bosne iz krize bilo uspostavljanje saveza tri republike. U razgovoru za "Vesti", predsednik Dodik objašnjava da bi to bilo i logično rešenje u situaciji kada su i Srbi i Hrvati nezadovoljni svojim položajem u okviru današnje Bosne i Hercegovine.

Milorad Dodik: Međunarodna zajednica je umnogome kumovala situaciji u BiH

 

- Republika Srpska se oseća kao zarobljenik i BiH doživljavamo kao logor iz koga ne možemo da izađemo. Hrvati imaju sličnih problema, a međunarodna zajednica jednostavno nema rešenje. Ako je već tako, onda Bosnu i Hercegovinu treba prepustiti mirnom raspletu i dogovoru tri naroda. Ukoliko do tog dogovora ne dođe, međunarodna zajednica bi trebalo da obezbedi da se BiH teritorijalno raziđe na miran način i uz najviše evropske standarde.
 

Ipak, međunarodna zajednica ne gleda baš blagonaklono na ovakve ideje?
- Pa međunarodna zajednica je svojim činjenjem, tačnije nečinjenjem umnogome i kumovala situaciji. Otvarajući priču o "duhu Dejtona", bez ikakve želje da realizuju priču o "slovu Dejtona", oni su otvorili Pandorinu kutiju i stvorili tvorevinu kojom su jedino zadovoljni Bošnjaci. Srbi bi mogli da prihvate BiH samo onako kako je to definisano Dejtonskim sporazumom.
 

Jeste li o tome pričali i tokom nedavne posete Ivice Dačića, premijera Srbije Banjaluci?
- Ne, nismo pričali na ovu temu jer će se Republika Srpska se za svoj položaj izboriti sama. Međutim, Srbija i Hrvatska, kao potpisnici i garanti Dejtonskog sporazuma potpuno su skrajnuti na stranu u odlučivanju. Umesto njih glavnu reč vodi Turska koja je, mada nije bila potpisnica Dejtona, postala članica Veća za implementaciju. Smatram da bi i Srbija i Hrvatska trebalo da se aktivno uključe u ova pitanja i da je na njima da se za to i izbore.
 

Jedan ste od retkih predsednika država u okruženju koji tvrdi da njegova zemlja neće doživeti bankrot. Otkuda taj optimizam?
- Prosto zato što imamo stabilne javne finansije.
 

Koji je recept?
- Možda smo prosto imali sreće, jer smo godinama unazad bili kažnjavani od međunarodne zajednice, pa zbog toga i nismo imali pristup kreditima preko kojih bi se zaduživali.
 

Šta biste preporučili Srbiji da je ne snađe bankrot?
- Nezahvalno je da to ja govorim, ali Srbija bi mogla kombinacijom monetarnih i ekonomskih mera i kombinacijom partnerstva sa onim zemljama koje žele saradnju bez uslovljavanja, da pokrene realnu proizvodnju i time se izvuče iz opasnosti bankrota.
 

Na koje zemlje tačno mislite?
- Na zemlje Istoka i naravno da neće biti lako, ali mislim da je to jedino pravo rešenje. Uveren sam da nije dobro da Srbija bude podanički uslovljena ulaskom u Evropsku uniju. Nažalost, svedoci smo da se svaki dan pojavljuju novi i novi zahtevi, a posebno ponižavanja oko priznavanja Kosova.
 

Čini se i da je to nerešiv problem za Srbiju?
- Što se mene tiče, ja bih pitanje priznanja Kosova kao uslova ulaska Srbije u EU prihvatio jedino tako što bih sever pripojio Srbiji, a ostalo priznao uz određene uslove. Po sadašnjim uslovima i okolnostima nikada ne bih prihvatio da Srbija prizna Kosovo bez obzira na sve šarene laže koje se nude. Ni Evropa nije više ono što je nekada bila.
 

Da li bi priznavanje Kosova moglo da utiče na status Republike Srpske?
- Ponavljam da ćemo mi sami da se izborimo za svoj položaj. Priznajem, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost bilo je ozbiljnih namera da se to i učini.
 

Zašto nije?
- Zato što bismo na taj način izgubili Srbiju, jer ona nepriznavanjem Kosova štiti svoj teritorijalni integritet i u takvoj situaciji kako bi onda mogla da podrži naše otcepljenje.
 

Ovo su teme koje bi trebalo da se vode na vrhu dve države. Možemo li očekivati uskoro susret sa Tomislavom Nikolićem?
- Mislim da se može očekivati taj susret i to u Banjaluci.
 

Pred RS su lokalni izbori, ali najviše pažnje zaokuplja Srebrenica gde bi prvi put načelnik opštine mogao da bude Srbin?
- Bošnjaci godinama svoje kampanje zasnivaju na jadikovkama o narodu - žrtvi koja zbog toga mora da ima više prava od drugih. Međutim, legitimni izborni proces podrazumeva ravnopravno učešće svih. Građani su ti koji treba da odluče ko će pobediti, a ne neke predrasude. Zaista ne vidim ništa tragično u tome da Srbin bude načelnik opštine u Srebrenici.