Srbiju tek čeka ponor

Srbija je iz grupe zemalja sa umerenim rizikom svrstana među visokorizične zemlje sa naznakom pogoršanja trenda rejtinga. To stoji u najnovijem izveštaju bonitetne kuće Dan i Bredstrit, a kao glavni razlozi za snižavanje rejtinga navode se usporeni privredni rast i rastući fiskalni deficit.

Navodi se da se Srbija suočava sa rastućim budžetskim deficitom koji je od januara do jula dostigao 111,2 milijarde dinara, što je povećanje od 32 odsto na godišnjem nivou i predstavlja 79 odsto planiranog deficita. To je posledica neracionalnog trošenja prethodne Vlade pred izbore i naglog pada prihoda zbog usporenog privrednog rasta.

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da je ovo samo još jedna u nizu loših ocena za Srbiju.

- To je svakako loša vest jer će poskupeti krediti. Dakle sve što zajmimo u inostranstvu biće skuplje, a i investitori često bacaju oko na izveštaje bonitetskih kuća - smatra dr Kovačević.

On navodi da će investitori uglavnom kupovati ono što je baš ispod cene, ali da će škrtariti oko novih ulaganja. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da Srbija nezadrživo srlja u nelikvidnost.

- Dugove nećemo moći da vraćamo, sami smo sebi vezali ruke. Umesto da Narodna banka pomaže privredu ona uopšte ne učestvuje u tome - kaže Pavlović.

On smatra da su ovakvi izveštaju bonitetskih kuća loši za Srbiju, ali da ih je sve više i da će ih tek biti.

- Nije dobro, ali mislim da ovakvi izveštaji ne teraju investitore iz naše zemlje, jer niko ni ne razmišlja da investira ovde. Zapravo ovde investitori ne dolaze kao što bi trebalo u konkurentskoj utakmici, nego tako što ih naši političari pozivaju i dogovaraju uslove sa njima - kaže Pavlović.

Bonitetna kuća Dan i Bredstrit je još ukazala da će bez čvrste odluke Srbije da se javne finansije stave pod kontrolu deficit u 2012. premašiti šest odsto bruto domaćeg proizvoda.

- Malo je verovatno da će srpska vlada značajnije smanjiti potrošnju. Naprotiv, iz političkih razloga Vlada odbija da smanji penzije i plate u javnom sektoru, a najavljen je i program subvencionisanih kredita privredi u vrednosti od milijardu evra - navode u toj bonitetskoj kući.

Cena takve politike, ako Vlada ne obezbedi kredite MMF-a, biće devalvacija nacionalne valute i veća inflacija, što će biti neizbežni potezi NBS.