Spisak za ucenu Srbije

Srbija neće ove godine dobiti datum za početak pregovora o članstvu u EU, potvrdio je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta i to dok je obilazio fabriku Jugoremedija u Zrenjaninu. Upravo je Jugoremedija jedna od navodno 24 sporne privatizacije u Srbiji koje je Srbiji zamerio Evropski parlament u rezoluciji od 29. marta ove godine. Međutim, iako su 24 sporne privatizacije definitivno jedna od brana na putu u Brisel, lista nikada nije objavljena, te se stoga legitimno može postaviti pitanje šta to Srbija treba da ispita, ako spisak koji žulja EU nije objavljen?

Spisak, zapravo, ne postoji ili je bar toliko proizvoljan da u njega može da uključi kome je šta volja. Tako vlast u spisak gura privatizacije prošle vlasti, opozicija je izračunala da je neka tamo prethodna vlast u stvari sve zabrljala, novinari nagađaju sa spiskom i sve to uopšte nije teško ako se ima u vidu da nema značajnije privatizacije u Srbiji koja nije osporena od nekoga, kao i sam koncept privatizacije u celini.

Od spiska ni traga ni glasa

Ali, kad je već Kacin došao da nam još jednom očita lekciju, baš iz jedne sporne firme, to je bila prilika novinaru "Vesti" da ga upita gde je spisak 24 privatizacije.

- Spisak smo dobili od vaših institucija. Imate ga na sajtu vladinog Saveta za borbu protiv korupcije - rekao je Kacin.

Istog dana, međutim, Savet je "Vestima" prosledio sledeću pisanu informaciju:

"U vezi sa vašim pitanjem o spornim slučajevima u privatizaciji koje je obradio Savet za borbu protiv korupcije i za koje je zainteresovan Brisel, obaveštavamo vas da Savet nije dao u javnost iznos od 24 slučaja i da ne znamo ko je i na koji način "prebrojao" sporne slučajeve privatizacije iz naših izveštaja. Svi izveštaji, analize, dopisi i predlozi Saveta za borbu protiv korupcije podneti Vladi, dostupni su javnosti. Različitih dopisa i analiza koje je Savet dostavljao Vladi ima znatno više od 24, međutim nisu svi o pojedinačnim slučajevima već postoje i različiti predlozi sistemskih mera, izmena i dopuna propisa i slično."

Kako je Evropski parlament usvojio rezoluciju s egzaktnom brojkom pozivajući se na Evropsku komisiju, odgovor o spornom spisku i kriterijumima po kojima su oni uopšte zaključili da je nešto sporno potražili smo i u Kancelariji EK u Beogradu. Međutim, ni tamo spiska nema, a na naš upit odgovoreno je šturo:

"Vaš upit o privatizacijama treba uputiti pres službi Evropskog parlamenta, pošto tražite razjašnjenje nekih delova Rezolucije koju su oni usvojili."

Dakle, Parlament kaže da mu je spisak dala Komisija, Komisija kaže da o svemu treba pitati Evropski parlament, Kacin kaže da je spisak dobio od Saveta za borbu protiv korupcije, a Savet da mu ga nije nikad dao i da nemaju pojma otkud brojka od 24 sporna ugovora.

Nejasna rezolucija EP

Konačno, sama rezolucija EP je veoma čudna. U njoj se od Srbije zahteva da preispita baš 24 sumnjive privatizacije. Ta formulacija je precizna - 24 - ne dvadesetak, ne sve sporne privatizacije, nego baš 24. A onda se u nastavku rečenice nabraja samo njih pet i to Sartida, Jugoremedije, ATP Vojvodine, Mobtela i C marketa. Ostalih 19 nigde nema. Ni u rezoluciji, niti u nekom prilogu dokumenta. Čak i ovih pet je činjenično sporno jer, recimo, u slučaju Mobtela privatizacije nije ni bilo, ali je to druga priča. Konačno, nije ni etički da se raspravlja o recimo Jugoremediji, ali ne i o firmi broj 16 na listi, jer, eto, mi čak i ne znamo koja je to firma, a "precizna" Evropska unija nam nije rekla.

Zasad se jedno zna - Srbija neće pregovarati o članstvu u EU jer nije, između ostalog, ispitala "spisak 24", a niko iz vlasti čak nije ni upitao uvažene emisare Brisela - gde je spisak?!

Zorić se ne seća šta je pričao

Na pomen spiska i to usred izborne kampanje, munjevito je reagovalo i Republičko javno tužilaštvo, pa je tako portparol Tužilaštva Tomo Zorić 16. aprila ustvrdio da je "Tužilaštvo proverilo sve navode o privatizacijama 24 preduzeća, koje je zahtevala Evropska komisija". "Povodom spornih privatizacija pokrenuti su pretkrivični i krivični postupci", naglasio je Zorić.

Međutim, dan pošto je Kacin posetio Jugoremediju Tomo Zorić je drastično promenio priču. Na molbu "Vesti" da nam dostavi spisak "ispitanih" privatizacija, ili podeli neko saznanje o tom poslu koji stoji Srbiji na evropskom putu, Zorić je rekao:

- Ne znam kako je to interpretirano u medijima, ali nisam rekao da su istrage završene već da su u toku. Ne mogu više ništa o tome da kažem, dok se ne steknu zakonski uslovi.

Na pitanje da makar potvrdi da spisak postoji, Zorić je rekao:

- Ne mogu da potvrdim. O tome ne mogu da kažem ništa više dok se ne stvore zakonski uslovi - rekao je Zorić.
 

REKLI SU O SPISKU:

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, 16. april 2012.

"Aktivni su postupci vezani za te 24 privatizacije i Republičko tužilaštvo je "kompletnom analizom" tih predmeta utvrdilo da "negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, a da su neki procesi u toku, dok su neki počinioci već osuđeni."

Vensan Dežer, šef delegacije EK u Beogradu, 16. april 2012.

"Danas se u Srbiji još ne može saznati dokle su državne institucije stigle u proveri ovih privatizacija i primera visoke korupcije, uglavnom zbog toga što se procesi koji su u toku ne komentarišu. Mi znamo da je oko 25 odsto privatizacija Agencija za privatizaciju poništila."

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, 21. april 2012.

"Iz Evropske komisije imamo zahteve da se ispitaju 24 sporne privatizacije u Srbiji. Tražio sam da mi odmah dostave podatke o tim privatizacijama. To je bilo i pre više meseci kada sam prvi put saznao za njih. Znate li kada su se one dogodile: 23 od 24 privatizacije desile su se u vreme vlade Vojislava Koštunice, jedna je bila pre te vlade."

Ivica Dačić, premijer, 28. avgust 2012.

"Opredeljenje Vlade po pitanju spornih privatizacija, o kojima je i Kacin govorio, jeste da se sve sporne privatizacije preispitaju i da se vidi da li je bilo zloupotreba. Ispada da mi ne znamo da su te privatizacije sporne, a jedna trećina privatizacija je poništena."