Afera Agrobanka: Opljačkali i Karla Bilta!

Da je slučaj Agrobanke daleko je širi i opasniji nego što se čini svedoči i činjenica da je među oštećenima i niko drugi do švedski šef diplomatije Karl Bilt, otkriva za "Vesti" Branko Pavlović, beogradski advokat i bivši direktor Agencije za privatizaciju. Policija će moći da se nosi s tim na ovom nivou, ali naš je sistem u državi truo, a to zahteva veliko renoviranje, dodaje on.

Branko Pavlović: Sve banke kojima država upravlja su u problemu, istom ili veoma sličnom kao Agrobanka

 

Kako ste saznali da se Bilt našao u centru skandala?
- U Agrobanci su veliki deoničari bili iz dva investicionog fonda, jednog iz Švedske u čijoj je upravi i Karl Bilt, šef diplomatije Švedske, dok je drugi investicioni fond iz Slovenije. Kad su oni videli kud brod plovi, zatražili su nezavisnu reviziju i to ugledne oditorske kuće Prajsvoterhaus Kupers iz Praga, a ne njihove podružnice u Beogradu. Na dve sednice skupštine akcionara oni su iznosili taj zahtev, ali predstavnici države, tačnije Agencije za osiguranje depozita se jednostavno nisu pojavljivali, znajući da je to na predloženom dnevnom redu. Kvoruma nije bilo i revizija nikad nije usledila.
 

Da li je odlučeno da se banka likvidira kad je postalo jasno da su deoničari iz EU shvatili šta se događa?
- Prvo su se švedski i slovenački deoničari požalili svojim ambasadorima u Beogradu. Diplomate su, prema mojim saznanjima, u petak 25. maja zatražili sastanak s guvernerom Dejanom Šoškićem. Ovaj ih je zamolio da se sastanak održi u ponedeljak 28. maja, što su ovi i prihvatili. Ono što guverner ambasadorima nije rekao jeste da će tog istog dana kad su ga oni molili da ih primi, dakle u petak, 25. maja u 18 sati, potpisati odluku o oduzimanju licence Agrobanci! Deoničari su bili šokirani.

Da li je ovaj slučaj jedinstven, a otkriven samo zbog uglednog oštećenog deoničara?
- Agrobanka nije jedini slučaj. Sve banke kojima država upravlja su u problemu, istom ili veoma sličnom. U Agrobanci je zasad samo nepoznanica da li je obim pljačke 124 ili 300 miliona evra.

O kojim bankama je reč i koja je vrsta problema u pitanju?
- Srpska banka, Čačanska, Poštanska štedionica, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, Komercijalna banka, sve su one na listi. Evo, recimo za Razvojnu banku Vojvodine izvesno znamo da je tamo loša aktiva, dakle pljačka, iskazana u knjigama na nivou oko 85 miliona evra, i da je dodatno dokapitalizovana sa 35 miliona evra u gotovini, dakle ukupno oko 120 miliona evra. Za Privrednu banku Beograd znamo da je stanje gore nego u Agrobanci i tamo je država upumpala oko 20 miliona evra, a u sličnom stanju je i Srpska banka.

Rekli ste da nisu svi problemi isti. U čemu se razlikuju Komercijalna banka i Čačanska banka?
- Obe su dokapitalizovane stranim novcem i predstoji dalja dokapitalizacija od države. I Poštanska štedionica je namerno višestruko potcenjena u procenama vrednosti i usmerena na po nju štetne transakcije.

Ko je to morao da zna,da nadzire, da spreči?
- Narodna banka Srbije, tačnije viceguvernerka zadužena za kontrolu banaka, ali i Agencija za osiguranje depozita, stečaj i likvidaciju banaka, pa i policija, republičko Tužilaštvo, možda i BIA. Svi su oni upozoravani. Problem je u tome što se kriminal ne završava na bankarima, već je to široka društvena korupcija.

Šta su radili revizori?
- Zec je čuvao kupus. Postoje dve revizorske kuće koje rade analizu u državnim bankama i kontrolišu jedna drugu u svakom od slučaja. Nikad nije izvršena bilo kakva respektabilna nezavisna revizija koja bi to tačno utvrdila. Odluka NBS-a da likvidira Agrobanku je doneta na čisto voluntarističkoj osnovi i uz insistiranje države da se nezavisna revizija ne dozvoli.