Sudbina južne srpske pokrajine (1): D(r)ugi kosovski boj
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun tokom nedavne posete Beogradu i Prištini skrenuo je pažnju političkim liderima da smanje napetost zbog Kosova i da rade na pomirenju. Stisak šaka Borisa Tadića i Hašima Tačija, onako usput u Dubrovniku, nesvesno je u javnosti napravio moralni kvrc mogućeg scenarija za Kosovo.
Za milimetar su odškrinuta vrata za javne razgovore srpskih i albanskih političara i prelazak preko godinama podcrtavane crkvene linije šta i kako sa KiM, šta i kako sa srpskim narodom na KiM?
Usputnim rukovanjem Tadić je možda naneo političku štetu sebi, baš onoliko koliko je političkog prostora napravio novom predsedniku Tomislavu Nikoliću, pa je bez veće bure prošla Nikolićeva izjava da "više nikad neće biti predsednik u Prištini", što je po nekima nadovezivanje na stav Dobrice Ćosića o "civilizovanoj predaji Kosova".
Novog predsednika Srbije na sastanak je pozvala kosovska "predsednica" Atifete Jahjaga, ali će po dobrom poznatom sistemu korak napred, korak nazad, odgovor uslediti tek kada se u Beogradu postigne politički dogovor. Ipak, izvesno je da će nova vlast u Beogradu morati da sedne sa predstavnicima Prištine, i to, po svemu sudeći, ravnopravno.
Instrukcije koje su predstavnici Bele kuće dali Nikoliću, ali i razgovori koje je Aleksandar Vučić imao u Vašingtonu pre osnivanja srpske vlade, navodno idu u pravcu toga da Srbija nema kud osim da proguta taj "gorki zalogaj".
Vulin dobro rešenje
|
Upućeni kažu da će Nikolić osnovati radnu grupu u koju će uključiti sve važne politički faktore: predstavnika poslaničkih grupa u parlamentu, predstavnike Crkve, naravno i Srbe sa Kosova, da bi se postigao dogovor overen u Skupštini, čime bi taj akt bio obavezujući za sve predstavnike Srbije koji učestvuju u razgovorima o južnoj srpskoj pokrajini.
Govorka se i mogućem sastanku Hašima Tačija sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, ali primedbe stižu sa prištinske strane. Tači je izjavio da su i Nikolić i Dačić 1999. završili kao gubitnici na Kosovu, pa svaka pomisao o upotrebi sile prvo njih treba da podseti na poraz.
Jednostrana tumačenja sporazuma iz Brisela, koji su postigli šefovi pregovaračkih timova Beograda i Prištine, napravili su ogromnu štetu građanima Kosova. Godinu dana nakon što su specijalne jedinice kosovske policije ROSU nasilno pokušale da zauzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, a Srbi sa severa KiM reagovali blokadom najvažnijih putnih pravaca, meštani i dalje dežuraju na barikadama.
Više od 365 dana natezanja sa Kforom, povređeni i sa jedne i sa druge strane potkrepljuju tezu predsednika opštine Kosovska Mitrovica Krstimira Pantića da su "Srbi rešeni da ne dozvole vlastima u Prištini da silom nametnu svoje institucije i zaokruže takozvanu kosovsku nezavisnost". Više od 1.000 prijavljenih za posao u kancelariji opštine Mitrovica koja će funkcionisati u sistemu Prištine, pokazalo je da se patriotizam ne servira umesto ručka.
Peticija protiv sporazuma
|
O podeli Kosova kao mogućem rešenju, koja zvanično nije prihvatljiva ni za vlast u Beogradu niti u Prištini, i čije se realizacije u praksi svi plaše, progovori se s vremena na vreme, ali javna rasprava ne potraje dugo, jer pojedine države EU odmah podsete na stari zahtev da Srbija treba da ugasi institucije na severu. U praksi, građani na Kosovu i Metohiju, koji pripadaju i Beogradu i Prištini, o kojima brine čitava međunarodna zajednica na čelu sa Unmikom žive od donacija, dodataka i fiktivnih plata, u sistemu koji sluti socijalne nerede. Povratak raseljenih je stao, a previše često se javljaju "tehnički problemi" prilikom izgradnje kuća i omogućavanja ljudima da i tu i opstanu. Posla ni za koga nema.
Bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović smanjio je za polovinu "kosovski dodatak" koji, uz platu, primaju zaposleni u državnim institucijama iz
Blaćenje kao alibi
|
pokrajine.
- Svim građanima na Kosovu poručio bih da bih - kada bih se pitao, ukinuo i preostalih 50 odsto zato što ima mnogo manipulacija i mnogo ljudi koji ne zaslužuju da ga dobiju. Neki ljudi u centralnoj Srbiji nemaju ni hleba da jedu, dok se neki na Kosovu razbacuju parama - kazao je Bogdanović.
Kao i nekoliko godina unazad i ova jesen bi mogla biti period jačanja diplomatskog lobiranja i Beograda i Prištine. Pitanje je da li će kosovske vlasti uspeti da namaknu dovoljan broj priznanja sa kojima bi mogli da zatraže prijem u UN. Tada iz Prištine odlazi i Međunarodna civilna kancelarija sastavljena od država koje su priznale nezavisnost i prema rečima njenog šef Pitera Fejta tada se završava period nadzirane nezavisnosti i sprovođenja plana Martija Ahtisarija, koji Beograd svejedno ne priznaje. Ništa manje važan događaj je i odlazak šampiona kosovske nezavisnosti američkog ambasadora na Kosovu Kristofera Dela iz Prištine, za koga mnogi severno od Ibra smatraju da je "srbomrzac".
