Srbija: Otkaz strašniji od smrti

Srpski narod se boji gladi, Vlada se boji izbora, istoričari se boje ponavljanja istorije, radnik se boji nepravde, direktor inspekcije, a svi zajedno - budućnosti.

Svaki četvrti čovek na svetu pati od neke od 500 vrsta fobija. Živ čovek može da ima strah od svačega. Postoje univerzalni strahovi koji su svojstveni svim ljudima, kao strah od smrti, elementarnih nepogoda, ludila, neverstva, sveštenika, učitelja, bilo kojeg autoriteta, špijunaže, ali se pokazalo da strahovi, ipak, nisu isti u Japanu ili u Nigeriji. Postoje tzv. grupne fobije koje se vezuju za određeni kulturni model.

Ono od čega najviše strepe Evropa i Amerika za građane Srbije je uglavnom predmet viceva, jer smo na svojoj koži osetili inflaciju, glad, bombardovanje. Stručnjaci tvrde da se ljudi najviše plaše nepoznatog. Srbi bi se plašili nepoznatog - kad bi tako nešto postojalo. Oni su imali retku privilegiju da im se sve noćne more i ostvare, tako da nije ostalo mnogo novotarija za iščekivanje. Srpski strahovi nisu preterano brojni, ali su probrani i originalni.
 

Da li se plašite gubitka posla (u Srbiji)? * Da, veoma 33% * Nezaposlen sam 33% * Nisam razmišljao o tome 17% * Ne, mogu lako da nađem drugi 11% * Ne, imam druge izvore prihoda 6%

U vremenu od 1990. do 1995. godine prvi na listi strahova u Srba bili su politički strahovi. Tu spadaju strah od rata između republika, građanskog rata, nacionalnih sukoba (socijalni su bili manje izraženi). Kasnije se pojavio strah od gladi, koji je 1995. bio vrlo izražen, ne samo u Srbiji nego i u celoj Jugoslaviji. Godine 1996. uočen je strah od bolesti i nemogućnosti lečenja, koji ranije nije bio primetan, a koji je tada zauzeo prvo mesto. Posle NATO bombardovanja, Agencija "Skan" je izvršila istraživanje za Srbiju i došla do podatka da je u to vreme oko 60 odsto punoletnih građana Srbije osećalo strah od gladi. U isto vreme zabeležen je i strah od promovisanja političke volje na protestima, štrajkovima. Ljudi su želeli promene, ali na izborima.
 

Posle 2000. godine nacija se najviše plašila siromaštva, gubitka posla i nemogućnosti da se obezbedi egzistencija za porodicu, da se ratovi ne ponove. Godinama nam već preti opasnost da postanemo "bensedin" nacija, koja šarenim tabletama leči traume teškog i stresnog života. Danas smo postali deo sveta, makar i po strahovanjima - nacija se više plaši gubitka posla nego smrti, jer kriza je izvesna, a smrt nije. U Srbiji dve trećine ljudi živi u velikom i realnom strahu za egzistenciju.
 

Istoričar Predrag Marković tvrdi da je jedan od najvećih strahova srpskog naroda - strah od nepravde.

"Taj strah je realan, jer Srbi bar 500-600 godina imaju vrlo loša iskustva sa državom. Mi njoj ne verujemo ništa, jer se kroz istoriju vrlo čudno ponašala prema svom narodu. Ipak, mi smo poznati kao skroman narod i ne bojimo se više budućnosti nego što se plaši Zapad. Mi smo skloniji egzistencijalnim brigama, strahujemo nad porodicom i kako ćemo othraniti decu, dok jedan Nemac više strepi od globalnog zagrevanja. Zapadni narodi su skloniji ekološkim strahovima od nas. Mi smo ravnodušni prema planetarnim problemima", tvrdi Marković.

Beogradski psihijatar dr Zoran Đurić pozabavio se ovom temom i ustanovio koji to strahovi najčešće muče Srbe.
"Naši strahovi nisu izmišljeni, oni su vrlo realni. Prvo se raspala Jugoslavija, pa su stigle sankcije u društvu sa bombama, onda je propao savez sa Crnom Gorom, pa su nam otkinuli deo teritorije, a uveliko se priča o odvajanju Sandžaka i Vojvodine. Stoga naši nacionalni strahovi nisu toliko posledica lošeg mentalnog stanja, koliko su čedo teškog istorijskog iskustva. Strah u uslovima stvarne opasnosti nije patološki, jer nije isto plašiti se vožnje u gradskom prevozu i bojati se nemaštine i bede u zemlji kojoj ništa ne ide od ruke od 90-ih naovamo. Trenutno najveća srpska fobija jeste strah od totalnog raspada, nestanka države i naroda", kaže Đurić.

Svaki horor je dobar biznis   Etnolog Dragomir Antonić Etnolog Dragomir Antonić kaže da je podgrevanje strahova u svetu odličan biznis. "Od malih nogu decu plaše pričama o baba rogama koje će ih odneti ako nisu dobra. Iz tih nametnutih strahova razvila se i velika industrija, a to su ponajviše horor priče i filmovi koji imaju veliku gledanost i donose velike prihode. Medicinska i farmakološka zloupotrebljava strah od bolesti. Vojna industrija strah da će vas neko napasti sa željom da vas uništi. Sad su u modi teroristi, nekad su bili anarhisti, a vi sami izračunajte koliko se budžetskih sredstava troši na razne besmislene mere, a sve je to naš novac."

Kulturolog Ratko Božović kaže da su se poslednjih decenija građani Srbije bojali strahovlade.
"Bili su u strahu i podanici i vlastodršci, jer kada vlast počinje da se širi u polju nesigurnosti, počinju da se plaše i jedni i drugi. Tako smo imali nekakvu povezanost tih strahova, strahova onih koji su ih proizvodili da bi ostali na vlasti i onih koji su bili uplašeni od strahovlade takve vlasti. Zatim, imamo taj osećaj neprihvaćenosti, da smo još uvek na margini. Naši strahovi nisu nerealni. Mi smo u balkanskom sindomu u kome o nama Balkancima odlučuju veliki."
 

Islamski fundamentalizam je najveća briga zapadnog sveta. Prema istraživanju nemačkog Maršalovog fonda, 52 odsto Evropljana i 58 odsto građana SAD smatra ga krajnje ozbiljnom pretnjom. Istovremeno, 66 odsto Evropljana i 79 odsto Amerikanaca strahuje od internacionalnog terorizma, a veliki broj stanovnika Zapada počeo je da se plaši Irana. Novi raspored briga učinio je da strah od ekonomskih teškoća padne na peto mesto. Pali su i strahovi od globalnog zagrevanja, imigracije i ekspanzije Kine, a raste strah od konačnog obračuna s Rusijom