Praznici koje smo zaboravili (4): Prva Crnogorka sa štafetom

Partijsku knjižicu vratila 1989. kada je birokratski nacionalizam počeo da urušava Jugoslaviju.

Nikad nisam umela da ćutim. Ne mogu da prećutim ono što mi se čini da nije pravo, što mi smeta i nije u duhu mojih shvatanja, be obzira na to o kome je reč. No istinoljublje treba stvarati i izgrađivati jer se čovek ne rađa s tom vrlinom - ove reči je pre 37 godina izgovorila Vjera Begović, tada 22-godišnja studentkinja Ekonomskog fakulteta u Titogradu, kojoj je tada pripala izuzetna čast da 25. maja da na velikoj svečanosti na Stadionu JNA u Beogradu bude prva Crnogorka koja će u ime omladine i građana Jugoslavije prva čestitati Titu 83. rođendan.
 

Vjera Begović-Radović je sada ugledni profesor na podgoričkom Pravnom fakultetu. Ostala je do danas istinoljubiva, bez dlake na jeziku i tim vrlinama uči i svojih 900 studenata. Nekada uzorni mladi komunista, ona je pre 23 godine vratila svoju crvenu partijsku knjižicu:
 

- Bilo je to u trenutku kad je zavladao birokratski nacionalizam, kada su nacionalne birokratije afirmisale retrogradnu nacionalističku svest, a u drugi plan stavile život građana tadašnje velike države Jugoslavije. Izdvajanjem nacionalnog indentiteta stvoren je prostor da se pobegne od svih važnih životnih pitanja običnog čoveka, vrati u prošlost i rasplamsa mržnja izuzetnih razmera, koja je na kraju dovela do razaranja jedne ugledne države i ljudskih života - tvrdi prof. dr Vjera Begović-Radović.
 

Ona smatra da su Jugoslaviju upropastili ljudi koji su bili na vlasti.

- Josip Broz Tito je izuzetna istorijska i politička ličnost - i danas nepopravljivo veruje Vjera Begović-Radović. - Mnogo bi prostora i vremena trebalo da se navedu sve njegove aktivnosti kao stratega i vizionara. Jedan je od tvoraca pokreta nesvrstanih zemalja, koji je okupio toliko značajnih država i državnika toga vremena. Sa Komunističkom partijom Jugoslavije i građanima borio se protiv mračne politike fašizma i do kraja života učestvovao u izgradnji jugoslovenskog društva. To jeste bio jednopartijski politički sistem, koji je imao svojih mana, ali u njemu je bilo rasprave o svim životnim pitanjima i manje straha od iznošenja stava koji je bio suprotan vladajućem stavu. Naši nosioci vlasti danas traže sledbenike, a ne kritičare koji ukazuju na probleme i efekte njihove politike. Takvi ljudi su danas nepoželjni, lepe im se svakojake etikete i začas se nađu na stubu srama. U onom "mračnom komunističkom vremenu" se ipak lakše disalo i živelo...
 

Vjera Begović-Radović smatra da se komunističko i postkomunističko vreme i život ljudi u njima ne mogu porediti:

- Postkomunističko vreme kod nas karakteriše ustavna i formalna demokratija, a još će mnogo vode proteći Moračom, ako ostane ova vlast, dok se u Crnoj Gori stvori efektivna demokratija. Poslednjih 20 godina vladajuća elita uspostavila je sistem vrednosti koji je sve okrenuo na glavu. Materijalne vrednosti postale su smisao života, kako onih koji vladaju, tako, nažalost, i jednog dela mladih. Brzo sticanje profita postao je primarni cilj, a čovek je postao sredstvo za ostvarenje tog cilja. Stvoren je sistem koji je malom broju ljudi omogućio da za kratko vreme steknu ogromno bogatsvo prljavom privatizacijom, neefikasnim korišćenjem javnih resursa, a na drugoj strani većina živi u velikom siromaštvu. Studentima objašnjavam da su takav sistem stvorili oni koji vladaju i da je on samo u interesu njih, a na štetu većine građana. Na mladima je da izgrade sistem pravde, jednakosti pred zakonom, istine i saosećanja sa ljudima koji su ugroženi. Rad i znanje konačno moraju postati osnovni faktor za sticanje pozicije u društvu, a time i faktor raspodele bogatstva, kao nekad. Neće to biti lak posao, ali je nužno raditi na tome kako bi Crna Gora i svet oko nje postao ugodno mjesto za život.