Praznici koje smo zaboravili (1): Dresiranje Balkana

Dve štafete mladosti (jedna iz Crne Gore, druga iz Slovenije u čast obeležavanja 120. godišnjice od rođenja Josipa Broza Tita) obišle su i ove godine zemlje bivše Jugoslavije.

U nekadašnjoj SFRJ 25. maj se slavio kao Dan mladosti, a mnogi ga pamte i kao Titov rođendan, iako je Tito, bar zvanično, rođen 7. maja 1892. Svake godine na velelepnoj sportskoj priredbi na Stadionu JNA u Beogradu najbolji omladinac uručivao mu je štafetu sa željama za dug život.

Ritual nošenja štafete trajao je pune 42 godine, od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca, koja je osmislila masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije. Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine je polazila iz drugog mesta u drugoj republici. Danas kompleks Kuće cveća poseti 120.000 ljudi godišnje, a ispiše se čak šest knjiga utisaka.

Ratko Božović

tko Jugonostalgičari i dan-danas dočekuje štafetu sa istim žarom, a i najzagriženiji antititoisti moraju priznati da se ogromna većina žitelja Jugoslavije Tita pamti po dobrom.

Tito nostalgija je naročito izražena u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, a poslednju deceniju nezadrživo raste i u Sloveniji, koja je jedina dospela u Evropsku uniju. Ostale republike, koji i dalje čekaju svoj red, kažu: Dok nas je vodio bravar, sva vrata su nam bila otključana.

Raspadom SFRJ u istoriju su otišli i njeni praznici, a jedan od najznačajnih svakako je 29. novembar - Dan Republike. Slavljen je kao praznik gotovo šest decenija, sve do 2002. godine. Za razliku od Dana mladosti, ovaj praznik se proslavljao dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika i počasne plotune. Poslednji put Dan Republike je u Srbiji obeležen 2001. godine jer ga je Savezna skupština ukinula tek sredinom novembra sledeće godine.

Dan Vojske je, recimo, od raspada Jugoslavije do danas promenio nekoliko datuma i zgodan je primer svih državnih vrludanja. Posle raspada SFRJ, 22. decembar kao Dan JNA prestao je da važi. Danas se malo ko seća da je ovaj datum izabran 1947, u predvečerje sukoba Tita sa Staljinom. Do tada je Titova Jugoslavija kao Dan armije proslavljala 21. decembar, datum osnivanja Prve proleterske brigade, koji je tada zgodno padao na Staljinov rođendan, a onda je valjalo da se ova neugodna asocijacija izbegne pomeranjem praznika na 22. decembar, kad je Prva proleterska imala vatreno krštenje. Danas se ovaj praznik ne obeležava, iako ima antifašistički karakter.

Sociolog Jovo Bakić smatra da je odsustvo antifašističkih praznika u regionu posledica raščišćavanja sa socijalističkom prošlošću.

Socijalistička proslava

- Po pravilu, socijalizmu se zamera odsustvo političkih i privrednih sloboda, što je svakako činjenica, a zaboravljaju se neka dostignuća socijalizma kao što su društvena jednakost, urbanizacija i industrijalizacija, omasovljena pismenost, emancipacija žena. Jugoslovenska kultura omogućavala je u izvesnoj meri prevazilaženje provincijalizma, danas tako raširenog i pogubnog za društva država naslednica bivše Jugoslavije - kaže Bakić.

Kako su stari praznici odumirali, uvodili su se novi. Tako sada imamo nove praznike i to 11. novembar - Dan primirja (Prvi svetski rat), koji će se obeležavati neradno, 21. oktobar - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 22. april - Dan sećanja na žrtve holokausta i druge žrtve fašizma, koji se obeležava radno. Državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznuje se i 16. februara.

Aleksandra Janković, psiholog, kaže da činjenica da u mnogim krajevima bivše Jugoslavije postoji žal za Titovim vremenom pokazuje da se se u to vreme zbilja bolje finansijski živelo, a označava i svojvrsnu nostalgiju za mladošću. Ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da je vreme Titove vladavine u bivšoj Jugoslaviji zapravo viktorijanski period za sve republike SFRJ.

Jovo Bakić

On smatra srpski političari pod uticajem moćnih severnoatlanskih integracija zapravo podstiču pljuvanje po prošlosti, zastavi, himni, Ustavu.

- Teško je naći zemlju na svetu kao što je to slučaj sa nama da, kada se pevala bivša himna, mnogi okreću leđa! Zapadni lideri zapravo od nas traže da pljujemo po svojim praznicima i dostojanstvu i tako nas moralno uništavaju. A kad imate moralno uništen narod, možete činiti šta hoćete sa njim - ocena je dr Cvjetićanina.

Sociolog kulture Ratko Božović kaže da su praznici koje uspostavljamo na brzaka prazniji nego oni koji su ostavljeni da čame u istoriji.
- Nama se dešava da se češće bavimo nebitnim stvarima - smatra Božović. - Tako smo brže-bolje menjali nazive ulica, umesto da pravimo stukturalne promene u društvu. Sada uspostavljamo praznike i imenujemo nešto što se posle ne može posle vezivati za određenu državu. Ovde je utrnula kultura sećanja, niko ne pamti šta se desilo koliko juče, a kamoli u dalekoj prošlosti.

Deveti maj, Dan pobede nad fašizmom, slavljen je širom SSSR-a i zemalja istočnog bloka. Iako je u većini ovih zemalja praznik ustanovljen između 1946. i 1950, kao neradni dan uveden je samo u Ukrajini i to 1963. i u Rusiji 1965. godine. Nakon pada komunizma, većina bivših sovjetskih zemalja nastavila je da obeležava Dan pobede, iako u nekima od njih nije bio i zvanični praznik.

Tokom devedesetih u Rusiji nije bilo masovnih proslava, ali dolaskom na vlast Vladimira Putina, impresivne proslave sciljem promovisanja prestižne uloge zemlje u borbi protiv fašizma vratile su se u velikom stilu. Impresivna proslava 65-godišnjice pobede nad fašizmom u Rusiji održana je 2010. godine.

Uz 10.000 ruskih vojnika na tradicionalnoj paradi na Crvenom trgu, Moskvom su marširale garde još 13 nacija, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Poljsku, kao i druge saveznice iz Drugog svetskog rata, a pratio ih je vojni orkestar od 1.000 članova.