Stranke kradu podatke građana

U jeku izborne kampanje političke stranke sve češće zloupotrebljavaju lične podatake građana koje im iz državnih baza dostavljaju stranački funkcioneri. Od ovih zloupotreba ne preza većina stranaka, uprkos zaprećenim sankcijama i do milion dinara, izjavio je u razgovoru za “Alo!“ Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Rodoljub Šabić: Čvrste dokaze o zloupotrebama, pogotovo bez odgovarajućih aktivnosti tužilaštva i policije, teško je pronaći

 

Kako je moguće da stranke koriste državne baze podataka i na koji način su do njih došle?

- Na čelu manje više svih institucija kod nas se nalaze stranački kadrovi. Iako je, naravno, njihova obaveza da baze podataka o ličnosti kojima te institucije raspolažu koriste isključivo u svrhe radi kojih su te baze uspostavljene, očito je da neki od njih krše tu obavezu i te baze podataka stavljaju na raspolaganje raznim stranačkim “aktivistima“.
 

O kojim bazama je najčešće reč i koji su podaci najčešće zloupotrebljeni?

- Zavisi od slučaja do slučaja. To mogu biti podaci iz mnoštva raznih baza podataka, počevši, na primer, od biračkih spiskova preko matičnih knjiga, pa do dokumentacija zdravstvenih ustanova i slično.

Koje su stranke zloupotrebljavale podatke o građanima?

- Indicije ukazuju da to čine mnoge od stranaka, ali je čvrste dokaze, pogotovo bez odgovarajućih aktivnosti tužilaštva i policije, teško pronaći.

Ko je odgovoran zbog zloupotreba ličnih podataka na ovaj način i hoće li biti sankcionisan?

- Upotreba bilo čijih ličnih podataka bez njegovog pristanka ili bez izričitog osnova u zakonu je nedopuštena i predstavlja kažnjiv prekršaj, pod određenim okolnostima može biti i krivično delo. Kazne iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti su za pravna lica od 50.000 do milion dinara, a za fizička od 5.000 do 50.000 dinara. Naravno, primena tih sankcija je stvar nadležnih pravosudnih organa. Moram reći da se postupci ne vode često, da se sankcije retko izriču. Kao ilustrativan primer ukazao bih na to da je poverenik, još pre dve godine, povodom zloupotrebe ličnih podataka i falsifikata u postupku izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina podneo veći broj krivičnih prijava, ali da nema podataka da je bilo koji “aktivista“ optužen, a pogotovo osuđen.