Ispovest Stanka Subotića (3): Mafija iza predsednika

Kao ekskluzivni distributer Britiš-Ameriken tobaka i Rejnoldsa devedesetih godina prošlog veka, Stanko Subotić je odlično zarađivao, a radio je preko kompanija na Kipru jer je tadašnjoj, skraćenoj Jugoslaviji nametnut ekonomski embargo.

Kako kaže u razgovoru za zagrebački "Nacional", mogao je da prodaje cigarete u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, a odabrao je Crnu Goru i trovao je sa tamošnjim poddistributerima.

Novinari u civilu

Ko je u to vreme u Crnoj Gori uopšte kupovao legalno uvezene cigarete?
- To je druga priča. Ukratko, crnogorsko i srpsko tržište tada su bila ratna tržišta.

PREMIJERU NAMESTILI DUVANSKU AFERU: Zoran Đinđić 2002. u akciji spaljivanja zaplenjenih švercovanih cigareta u Obrenovcu

Nemojte biti u zabludi, niko u te zemlje nije mogao prodati cigarete, a da svi u lancu prodaje nisu o tome znali sve. Od proizvođača cigareta, njihovih država i njihovih bezbednosnih službi do državnih struktura u Srbiji i Crnoj Gori.

Moje poslovanje s Crnom Gorom bilo je apsolutno zakonito i oficijelno, a rađeno je na osnovu tadašnjih zakona Crne Gore. O tome je javnost detaljno obaveštena. Razlika između Srbije i Crne Gore u tom poslu je bila u tome što se u Srbiji to radilo privatno i plaćalo se porodici Milošević i njima bliskim prijateljima, a u Crnoj Gori se prema vladinoj uredbi plaćala taksa i licenca Ministarstvu finansija.

Licenca se plaćala bez obzira na količinu?
- Plaćala se po količini koja se uvozila. Elem, da se vratim na grupu koja me sve vreme reketirala. Njihova namera u početku je bila isključivo reketiranje, radi otimanja novca. Međutim, kad je tekst izišao u "Nacionalu" i kad su u njega ubačeni Zoran Đinđić, tek izabrani premijer Srbije, i Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, i kad je taj tekst dobio politički kontekst, namera ovih kriminalaca reketaša je nadmašena. Pojavili su se viši ciljevi i mnogo veći ulog. U tu priču se ubacuju i korumpirane diplomate, političke stranke Srbije, Crne Gore, Hrvatske, tajne službe država s područja nekadašnje SFRJ, kriminalci. Početna namera nadilazi sve aktere. Ja sam bio "sredstvo" preko čijih se leđa vodio novi "rat" na Balkanu. Naravno, što je tema bila vrelija, reketarenje prema

Kobna akcija

U kakvim ste vezama bili sa Zoranom Đinđićem?
- Prijateljskim. Politika koju je on propagirao bila je bliska mom mišljenju jer je želeo da raščisti s prošlošću. Ubijen je dan ili dva pred početak ogromne akcije borbe protiv kriminala koju je najavio. To se odnosilo prije svega na obračun s ratnim profiterima i njihovim nasleđem.

meni žešće je nastavljano, ali su se sad u igru ubacili i Kneževićevi šefovi. Klasični mafijaški tekst objavljen s namerom da mi se otme 1,7 miliona maraka postaje sredstvo kojim se ruši Đinđić i zaustavlja Srbija na putu kojim ju je on poveo, a u isto vreme sprečava Crna Gora na putu osamostaljenja. Štab se iz Zagreba seli u Beograd, u kabinet tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, koji je i koordinirao tu akciju. Taj kabinet inače sačinjavaju Miloševićevi "bezbednjaci" i ministri poput Aleksandra Tijanića, koji zajedno s Kneževićem i Pukanićem (ubijeni vlasnik "Nacionala", prim. prir.) nastavljaju ovu besramnu kampanju i sledećih nekoliko godina. Iz današnje retrospektive, nisam siguran da li je za to bio kriv Pukanić i novinari oko njega i, ako jeste, koliko. Možda je kod njih to bila samo stvar pohlepe ili zablude da su zaista moćni i da mogu menjati vlasti po regiji. Ne znam tačno zašto su to činili, ali činjenica je da to nije imalo veze s novinarstvom. Zamislite da me niko od novinara koji su pisali o meni toliko godina nikada nije nazvao, a da su brojeve mojih telefona u tim tekstovima javno objavljivali! Dakle, bio sam meta kriminalaca, ratnih profitera, bivših ratnih jastrebova i "bezbednjaka" i njihovih agenata koji su u međuvremenu postali uspešni i "ugledni" biznismeni i kojima sam ja bio konkurencija. Zahvaljujući takvim hajkama i zloupotrebama pravosuđa upravo su oni preuzeli moje poslove i kompanije i danas u Srbiji vedre i oblače.

Govorite o distribucijskoj mreži?
- Ne samo o tome. Tada sam dogovarao projekat s Vladom Srbije i s pokojnim Zoranom Đinđićem, želeo sam da mu pomognem u sređivanju tržišta, ne samo duvana. Sa Britiš-Ameriken tobakom bio sam partner u gradnji nove fabrike duvana u Kragujevcu. BAT je tada samo za "dobru volju" izdvojio 70 miliona nemačkih maraka. Taj novac sam mogao da uzmem za sebe ili da ga iskoristim da podmitim bilo koga, ali ja sam taj isti novac ponudio Vladi Srbije kao jemstvo za uspešno sklapanje posla. Taj posao je propao. Imao sam i veliku arbitražu sa Japanese Tobacco o distribucijskim pravima u visini 200 miliona evra. I to mi je propalo zbog toga. Danas zbog toga mogu da vam kažem da je "Nacional" tada služio kao platforma najopasnijih kriminalnih krugova na Balkanu.

Mislite li da je u tome bilo i interesa iz Hrvatske?
- Pa objavljeni su stenogrami Hrvoja Petrača iz kojih se vidi da je sarađivao sa Ratkom Kneževićem. Sedeli su u Atini kod Vanje Bokana, čoveka srpske vojne obaveštajne službe. Njegov tast Neđa Bošković bio je šef srpske vojne obaveštajne službe. Oni su krijumčarili cigarete sa Italijanima i za njih prali novac. I ne samo cigarete nego i oružje i drogu. Zašto su oni zaštićeni?

Marionete u kabinetima

Može li se reći da je napad na vas bio artiljerijska priprema za ubistvo Zorana Đinđića?
- Naravno. Operaciju je vodio kabinet Vojislava Koštunice, ali Koštunica je bio samo marioneta, baš kao što je danas marioneta i Boris Tadić. Taj štab je organizovao destabilizaciju Zorana Đinđića. Organizovali su i zemunski klan koji je Đinđića na kraju ubio. Ti ljudi su i danas na vlasti u Srbiji. Aleksandar Tijanić je direktor Televizije i apsolutno kontroliše medijsku scenu Srbije zajedno s najbližim saradnicima Borisa Tadića.

Svi Tadićevi ljudi

Mislite na Šapera i Đilasa?
- Da, mislim na Srđana Šapera, Dragana Đilasa i Nebojšu Krstića. Ko je profitirao kad je ubijen Zoran Đinđić? Oni. Pogledajte promete njihovih preduzeća pre i posle ubistva Đinđića i sve će vam biti jasno. Oni su zaštitili pojedince iz obaveštajne službe Srbije koji su švercom finansirali ne samo paravojne formacije koje su činile zločine po Hrvatskoj i Bosni nego i po Srbiji. Nemojte zaboraviti da su u Srbiji ubijene stotine ljudi, deseci nevinih koji su pokušali da ih raskrinkaju. Novinari, sudije, policajci, političari, svi su brutalno ubijeni i do danas nisu otkriveni izvršitelji. Svi su oni ostali zaštićeni kampanjom koja se vodila protiv mene i Zorana Đinđića. Đinđić, koji je bežao od Miloševića da spase glavu, postao je vođa švercerske mafije pod Miloševićem, kako bi se stvarni šverceri zaštitili, sačuvali svoj ogroman kapital i kako bi danas njime plaćali političke stranke po Srbiji ili preduzeća Šapera i Đilasa.

Tajna deoba vlasti

Rekli ste da je i (Boris) Tadić marioneta istih struktura?
- To je jedini logičan zaključak. Tadića sam upoznao pre nego što je postao apsolutni vladar Srbije. Kad smo se prvi put sreli, učinio mi se kao pošten čovek koji želi da nastavi Đinđićevim putem. No, sve što se posle događalo uverilo me je u suprotno. Ili mi je vrlo vešto lagao ili je imao lepe želje koje nije mogao da ispuni. Koliko je licemeran, pokazao je time što je uporedo od mene uzimao novac koji sam prethodno obećao Demokratskoj stranci, a istovremeno je u dogovoru s Koštunicom s kojim je delio vlast tajno pokrenuo protivpravni postupak protiv mene. I stavio me na Interpolovu poternicu. Na početku sam objasnio šta su pokušali da mi nameste u Švajcarskoj. Srpsko pravosuđe i političari danas su puki poslušnici kriminalnih krugova.