Povratak nacizma (2): Nož, žica i krst

Istoričari, članovi antifašističkih organizacija, državni funkcioneri, analitičari često upozoravaju da fašizam i te kako postoji u Srbiji, ali je teško staviti ga u neki okvir. Kad je nastao, ko podržava sve veći broj desničarskih organizacija, u kolikoj meri one imaju elemente fašističkih organizacija, da li se govor mržnje provlači kroz javne govore političara... Dilema da li je nešto fašizam ili ne, izgleda nerešiva.

Grafit na jugu Srbije

Tužilaštvo je zbog aktivnosti desničara u poslednjih desetak godina imalo pune ruke posla. Uzvikivanje pokliča "Nož, žica, Srebrenica" i bacanje dimne bombe na skupu "Žena u crnom" 2005. godine, upad s noževima na Filozofski fakultet, batinanje homoseksualaca, eksplozija ispred gradske kuće u Novom Sadu... Nacionalni stroj je pre nekoliko godina okićen srpskim krstovima i pevajući "Bože pravde" i "Uskliknimo s ljubavlju", slavio rođendan Hajnriha Himlera.

Odnos države prema različitim fašističkim pojavama od 1990. do danas prilično je ravnodušan. Prve ideje javljaju se još 1988. kroz subkulturne pokrete i tadašnje bendove koji su negovali oi pank i nastanak skinhead subkulture u Srbiji.
Sekretar antifašista Srbije Nebojša Dragosavac za "Vesti" kaže da desničarske organizacije, iako govore da fašizam nije u prirodi našeg naroda, imaju njegova obeležja.

Olivera Milosavljević

 

- Početkom oktobra 2008. neonacističke grupacije Krv i čast i Nacionalni stroj najavile su u Beogradu "Srpski marš za jedinstvo Srbije", uz podršku srpskog ogranka međunarodne neonacističke organizacije Stormfront. Neke desničarske nacionalističke organizacije nisu im dale podršku. Tako je pripadnik organizacije Srpske dveri Vladan Glišić odbio da se priključi tvrdeći da "neko ne može biti neonacista i pravoslavni Srbin", te da je "neonacizam u suprotnosti s tradicijom srpskog naroda" - objašnjava Dragosavac.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao je da bi bilo preterano reći da u Srbiji postoji povampirenje fašizma u ozbiljnim razmerama, ali da je potcenjivanje tog zla opasno i da se o tome mora govoriti.

- Stigli smo dotle da je ministar u Vladi u svom kabinetu držao sliku Milana Nedića koga je SANU svrstala u 100 najuglednijih Srba, a on je posetio i Adolfa Hitlera, po vlastitoj želji, a zajedno sa nemačkim trupama napustio zemlju.

Istoričarka Olivera Milosavljević smatra da u vremenima ekonomske i krize svih vrednosti svako društvo je pogodno za širenje fašističkih organizacija.

- O tome dovoljno svedoče tridesete godine 20. veka, kada je usled krize, nezaposlenosti, besperspektivnosti fašizam jačao u mnogim evropskim zemljama. Danas je slično, a Srbija tu nije nikakav izuzetak. Ratni porazi 90-ih, gubljenje suvereniteta, nepovoljna pozicija u svetu, pospešuju takve pokrete. Već više od dve decenije razmahani nacionalizam umesto da slabi, razvija se u određenim delovima društva do krajnjih granica. Nezadovoljen nacionalizam nikada ne može racionalno da prihvati "gubitke" i da se pomiri sa njima, već postaje ekstreman pronalazeći "krivce" u svima drugima (susedima, velikim silama, manjinskim grupama) nikada se ne suočavajući sa samim sobom. Tu nastaje neki od oblika fašizma - objašnjava ona za "Vesti".

Jedan od prvih ljudi SNP 1389 Igor Marinković za "Vesti" kaže da njihova organizacija nije fašistička, već je u sukobu sa režimom koji im zbog toga nadeva pogrdna imena.

- Volimo svoju zemlju i ne stidimo se što smo rodoljubi i nacionalisti. Nismo protiv Evrope, kao što govore, već smo protiv ulaska Srbije u EU. Nemamo ništa ni protiv gej populacije, ali imamo protiv njihovog javnog prikazivanja. Podržavamo Ratka Mladića, ali ne kao čoveka kome se pripisuje da je odgovoran za ljudske živote, već smatramo da ima nepravedno suđenje. Ne podržavamo nasilje ni ubijanje, niti širimo mržnju kao što govore. Mi samo volimo svoju zemlju i narod. Zovu nas fašistima, desničarima, klerofašistima, a mi to nismo - kaže Marinković.

Sutra - Povratak nacizma (3): Gebels i Gering kao lektira