Boks meč Beograda i Prištine (3): Za 10 godina nas biti neće
U prodavnici kraj administrativnog prelaza Brnjak, koja je dobila i funkciju kafane i mesta okupljanja, sedeli smo sa nekoliko Srba koji nisu želeli da napišemo njihova imena, niti da ih slikamo. Kažu, imali su puno problema, pa ne žele da im se reči obiju o glavu.
- Nema slobode. Srbi sa severa nemaju slobodu kretanja. Ne možemo nikud. Sada da odeš na punkt, ima da te drži garantovano bar pola sata. Ne možeš nikud da prođeš. Pola sata gore, pola sata dole. Kakva je to sloboda kretanja - čudi se jedan brka iz sela Banje kod Kosovske Mitrovice.
Priča da na jug pokrajine nije otišao 12 godina.
- Plašimo se za bezbednost. Čuli smo da ima i pretnji i hapšenja. A, Euleks nijedno ubistvo na jugu nije otkrio. Nijedan incident nisu oni rasvetlili. Euleks šuruje s Albancima. Izvršava sve njihovo. A, mi koji smo rođeni ovde nemamo nikakva prava. Istina, imali smo svoju vlast do 1999. godine, a onda nas je međunarodna zajednica uzela pod svoje.
Nije tajna da su Srbi na severu većinom ogročeni na politiku Beograda. Na nedavno održanom referendumu jasno su rekli da ne žele da prihvate kosovske institucije. Zato se, objašnjavaju, bore da održe srpske lokalne institucije.
Boks meč Beograda i Prištine: |
- Ako ne uspemo, svi se pakujemo i idemo za Srbiju! Neko danas, neko sutra. Života ovde nema. Za pet-deset godina mislim da Srba neće biti na Kosovu. Tako će biti. Sada, prvo moraš da registruješ kosovske table, a kada kreneš za Srbiju moraš da platiš osiguranje 60 evra. Ko to može da podnese, kada nemaš gde da se zaposliš niti od čega da živiš. A, sve to rade Srbi! Čekamo da vidimo ko će da pobedi na izborima. Ako pobedi Tadić, odmah se pakujemo i idemo, ako dođe neka druga vlast možda i ima neke nade - objašnjavaju oni.
Žive kako se ko snašao, neko radi u opštini, neko u nekoj drugoj instituciji, a deo privređuje od sezonskih poslova - malo seče drva, malo nadniči. Za prostim stolom uz drvene klupe i plastične stolice, u vreme barikada izbistrili su mnogo politike, a sada, dodaju, ne bi više ni o čemu da pričaju. Traže neke vedrije teme.
Nije sve u parama- Ulagala je Srbija na sever Kosmeta. Zato i ne damo Kosovo i tražimo da ostane pod Srbiju. I treba još više da ulažu. Mnogo toga treba. I treba puno para da može normalno da se živi, ali opet ni u novcu nije sve, kada ne možeš da odeš u južnu Mitrovicu, kada te na putu maltretiraju i dočekuje šiptarska carina i šiptarska policija. To je velika tuga za svakog Srbina - pričaju Srbi u kafani. |
