Boks meč Beograda i Prištine (2): Kosovo ni na nebu ni na zemlji
Posle 12 godine teškog i mukotrpnog života svaki Srbin potajno i željno iščekuje da mu neko pokuca na vrata i pita "koliko ovo košta", kaže Budimir Ničić, stanovnik Čaglavice.
Na Kosovu je svaki dan istorijski, a svi znaju kako se istorija u sukobu piše. Od 1999. godine kada je počelo NATO bombardovanje Kosovo je postalo tempirana bomba usred Evrope. Albanci su proglasili nezavisnost, popalili srpske manastire, a usput pokušavaju da ih proglase "kosovskim kulturnim nasleđem".
Onda su se dešavale i suptilnije unutrašnje podele na Srbe i nesrbe, južne i severne Srbe, praćene često nerazumljivim porukama iz Beograda šta treba da rade, i uz uvek manjkavo objašnjenje zašto baš to da urade.
x Na poslednjim kosovskim izborima 2010. stvorene su dve suprotstavljene strane među Srbima južno od Ibra. Jedni su ušli u vladu Hašima Tačija, a drugi su se okrenuli Beogradu. Takav scenario na površinu je izgurao i najgore u ljudima, za šta je skorašnji primer predsednik kosovske opštine Parteš Nenad Cvetković.
On je prijavio šest srpskih policajaca kosovskoj policiji, a zatim poručio ministru policije Ivici Dačiću da je Kosovo Tačijevo! Ovakav gest je sve šokirao, osim ambasadora SAD u Prištini Kristofera Dela koji je u tome video dokaz "da se Srbi na Kosovu danas osećaju mnogo sigurnije".
Pre tačno godinu dana počeli su razgovori Beograda i Prištine, da bi za četiri meseca nikle barikade kojima su Srbi pokušali da zaustave uspostavljanje carine na severu. Za tri meseca broj incidenata protiv pripadnika manjina na Kosovu povećan je za 24 odsto. Zabeleženo je i 13 slučajeva vandalizma protiv srpskih pravoslavnih crkava i grobalja, 13 kamenovanja vozila sa srpskim registarskim tablicama, 63 slučaja nanošenja štete na imovini kosovskih Srba i 47 slučajeva provala i krađa srpske imovine.
Poslednji dogovor Beograda i Prištine stigao je na pola puta između nezavisnosti Kosova i fusnote s Rezolucijom 1244. Dogovor je prekršen prvom prilikom, predstavnici Kosova naprasno su zaboravili fusnotu u Danilovgradu. Na tabli kosovske delegacije pisalo je Kosovo, sa zvezdicom, ali bez fusnote.
x Najnoviji šamar je letak koji je Euleks ovih dana delio na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, obaveštavajući Srbe da su dužni da preregistruju vozila i uzmu kosovska dokumenta od 1. juna.
Dok šef srpskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović kaže da ta odluka nema "apsolutno nikakve veze sa stavom EU", a da su mere apsolutno jednostrane i
Pročitajte i:
|
neprihvatljive, šef Euleksa Gzavije de Marnjak odgovara da je to potpuno u saglasnosti sa sporazumom Beograda i Prištine o slobodi kretanja. U pravu će biti jači - onaj ko Srbima bude tražio dokumenta na uvid.
Srbi slabo veruju vladavini prava Euleksa, a kao argument navode da je od 1.000 ubijenih Srba na Kosovu pred sudom završio samo jedan slučaj u kome se zločinac sam predao. A sve je manje poverenja i u vlasti u Srbiji.
Radovan Ničić, predsednik Zajednica srpskih opština i gradova Kosova i Metohije, tvrdi da mu smeta što zvanični Beograd ne haje za povratak Srba.
- Već duže vreme se Beograd ponaša kao da smo im kamen oko vrata i brigu o pravima Srba prepušta u albanske ruke. To uopšte ne liči na pregovore, već na ubeđivanje Srba na KiM da prihvate državu Kosovo. Od tih "pregovora" Srbi su samo dobili račun koji moraju da plate tzv. kosovskoj vladi kako bi im punili prazan budžet - kaže Radovan Ničić.
I običan narod slično gleda na politička previranja kosovskog lonca. Ako nema institucija, ni primanja od Beograda, nema ni života.
- Pratimo Dnevnik i nerviramo se - priča 51-godišnja Jasmina Brkić koja je živi u Velikoj Hoči, metohijskoj varošici daleko od očiju Beograda. - E, sve mi dobro
Kosovski udžbenici istorije:
|
razumemo! Hoće da nas prepuste albanskoj strani. Mi smo već uveliko ostavljeni da albanska policija brine od nama. Nekad pomislim da mi je možda i žao što nismo prodali i otišli, nego smo ovako u situaciji da ne znamo ni da li da krenemo ili da stanemo. Možda bismo i uložili u kuću i pokućstvo, al ne znamo ni kome ćemo pripasti.
Branimirka Kujundžić u Orahovcu je podigla i školovala troje dece. Nju bi najviše pogodilo ukidanje minimalca koji sada primaju od države Srbije.
- Normalno da se plašim kako ćemo preživeti. Trinaesta godina je ovako. Deca koja su imala 15 godina, sada imaju 28. Ima ljudi koji nisu mogli da školuju decu, pa su deca ostala sa srednjom školom.
Ja ću bar imati neku minimalnu penziju, a šta da rade deca koja nemaju dan radnog staža. Nema posla ovde... Pratim pregovore u Briselu, ali ne razumem. Ipak, shvatam da je to uslov za ulazak u Evropsku uniju. Ući će samo uža Srbija. Možda to nije u redu, ali šta možemo da promenimo. Ko nas pita - kaže Branimirka Kujundžić.
Predsednik Skupštine opštine Zvečan Dobrosav Dobrić kaže da se Srbima crno piše ako prihvate da Euleks postavi granicu.
- To je najnasilniji vid disciplinovanja građana da promene državljanstvo i naciju. Za registrovano vozilo i ličnu kartu potrebno je imati izvod iz knjige rođenih i državljanstvo u kojem piše da nismo državljani Srbije, da nismo Srbi već da smo Kosovari - kaže Dobrić.
