Sreda 16. 10. 2019.
Washington
30
  • Chicago
    120
  • New York
    110
  • Belmont
    120
  • Atlanta
    190
  • Boston
    280
  • Firt
    140
  • Denver
    210
  • Detroit
    130
  • Dover
    170
  • Hartford
    130
  • Orlean
    120
  • Helena
    200
  • Ren
    110
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    130
  • Portland
    290
  • Salem
    150
  • Santa Fe
    130
  • Tampa
    290
  • Topeka
    150
0
Nedelja 04.03.2012.
07:13
M. Đorđević - Vesti A

Rađanje srpskih himni (2): Tajna manastira Kuveždin

Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi, srpske crkve i škole svetiteljskoj glavi! Verovatno nema Srbina, ma gde da se nalazio, koji ne poznaje ove stihove.

RASADNIK SVETOSAVSKOG KULTA: Manastir Kuveždin

Mnogi će u njima prepoznati Svetosavsku himnu, posvećenu Rastku, najmlađem sinu velikog župana Nemanje, asketi i mudracu, propovedniku narodne vere i crkvenom prvoprestolniku, državniku i ktitoru, miritelju zavađenih i zaštitniku ubogih, zakonodavcu i prosvetitelju svih srpskih zemalja.

Od kada se Rastko pojavio i zamonašio kao Sava poslednjih decenija 12. veka, o njemu se neprestano pisalo i pevalo. Zato je razumljivo da se i himna omiljenom srpskom svetitelju pojavila kao najstarija prava pevana himna u Srba. Ali, ni do danas nije sasvim razjašnjeno iz čijeg je pera nastala. Pominjalo se nekoliko imena, a među njima dosta često pisac Aleksandar Sandić. Svetosavsku himnu je zapisao i za hor komponovao Kornelije Stanković. Sledili su ga Stevan Mokranjac, Davorin Jenko, Petar Krstić.

Rasadnik Savinog kulta


U današnje vreme jača uverenje da je Svetosavsku himnu napisao monah. I to, ako ne baš isposnik u manastirskoj mantiji, a onda sigurno sveštenik, a u svakom slučaju službenik Isusa Hrista i Savin sledbenik, jer je ova himna zapravo molitva, onakva kakva iskrsava u samoći kelije i upućuje se svecu bez ikakvog drugog posrednika osim duboke lične vere.

Molitvena književnost seže u sam iskon srpske pismenosti. Uz žitija i letopise, pohvale i zapise, hronike i rodoslove, službe i kanone, u njoj se sačuvala duhovna, sveštena, vladarska i moralna istorija naroda i države, gde su život, delo i duh svetoga Save bili stalno nadahnuće pisaca.

Sveti Sava u Pećkoj patrijaršiji

Preko njih je Rastko Nemanjić i postao najveći srpski propovednik mira i ljubavi među ljudima i narodima. Ispisana uzvišenim, prazničnim jezikom, ova molitvoslovna istorija u stihovima plete se, kroz vekove, sve od samih vapaja i zaveta srpskih Gospodu i ugodnicima njegovim, svim svetima za spas napaćenog naroda.


Tom narodu se kult svetog Save vratio dolaskom Stefana Stratimirovića za mitropolita 1790. godine, i tada je otpočela nova era u životu srpske crkve. Baš kao i njegov drevni prethodnik na duhovnom tronu, novi poglavar se potrudio oko obrazovanja i kulture svojih sveštenika, kako bi se preko njih podigla prosvetna, nacionalna i moralna svest Srba građana Habsburške monarhije. Stratimirović je otvorio bogosloviju u svom sedištu u Sremskim Karlovcima, odakle su krenule da se osnivaju i bogoslovije po eparhijama. Na njegovo zauzimanje osnovane su karlovačka i novosadska gimnazija.

U to doba, doba borbe protiv unijaćenja sa latinskom crkvom, Savindan je već bio crkveni praznik sa crvenim slovom. Bio je to 14. januar po starom kalendaru, kada se arhiepiskop srpski 1236. godine upokojio u bugarskom gradu Trnovu, a njegova crkva ustanovila da se tog datuma obeležava uspomena na njega. Dozvolom vlasti u Beču, od 1774. Sava je postao jedini srpski svetitelj koji je smeo da se slavi i u narodu.

Rasadnik Savinog kulta bio je fruškogorski manastir Kuveždin, koji je po predanju podigao despot Stevan Štiljanović i posvetio ga svetom Simeonu Mirotočivom i njegovom sinu Savi. Paroh aradski Georgije Aleksić ostavio je u Budimu štampanu propoved na dan svetog Save 1806. godine.

Aleksandar Sandić

To je i najstariji zapis o svetosavskoj proslavi, sa opisom parade vojne muzike i građana, grmljavinom pušaka i topova tog dana ispred manastirske crkve. Svega šest godina kasnije, najveći srpski svetac je proslavljen i u Zemunu, gde je proglašen za zaštitnika škola.

Od kada je 1812. osnovan fond, da se "Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola", slava se proširila i na druga učilišta na tlu današnje Vojvodine. Zasluga za to pripada svešteniku Jeftimiju Ivanoviću, koji je ranije službovao u Kuveždinu, Savinom manastiru, pa je zato i uzeo Savindan za slavu. Malo po malo, Sava je osvajao srpske škole. U Pešti je počeo da se proslavlja 1838. godine. Već naredne, ugledni kniževnik Jovan Đorđević je zapisao da je prisustvovao izvođenju pesme o svetom Savi na đačkoj proslavi u Segedinu.

Svetosavska himna je tada prvi put izvedena, a Đorđević je bio ubeđen da je tvorac njenih stihova Pavle Stamatović, čuveni segedinski prota i veliki rodoljub koji je proslavu i upriličio. Pošto su utvrđeni ovi podaci, ispostavilo se da Aleksandar Sandić nije mogao da bude pisac te himne, jer je rođen svega tri godine ranije, ali jeste napisao drugu, nadahnutu onom koja se danas naziva Svetosavska i peva na školskim priredbama i svečanim akademijama.

Đački zaštitnici

 

Pre nego što je Savindan postao školska slava, u raznim gradovima na Balkanu srpske škole su imale druge zaštitnike. U Osijeku su to bili apostoli Petar i Pavle, dok je najuglednija, Karlovačka gimnazija tek 1860. prvi put proslavila Savu kao svoju slavu osvećenjem vodice i đačkom priredbom. Pre toga je slavljen sveti Stefan, kao patron osnivača, mitropolita Stratimirovića.

Od nje je Sandić pozajmio početne stihove, dok su ostale strofe potpuno drugačije. Sandićeva himna se danas pominje kao Himna svetom Savi.
U starim zbornicima dr Danila Medakovića, osmoglasnicima ili katavasijama kako su se u to doba zvali, i u tipografiji episkopa budimskog Platona Atanackovića u Novom Sadu štampanom šezdesetih godina 19. veka, nalazi se jedna od prvih verzija svetosavske himne "Voskliknem ljuboviju". Poslednja istraživanja kažu da je ova svečana pesmu ispevana još mnogo ranije. Autorstvo se danas najviše pripisuje vladiki vršačkom Jovanu Gligorijeviću, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Stihove je napisao dok je boravio u manastiru Kuveždin 1735. godine. Ovaj manastir je u to doba bio pun života i veoma plodnih književnih stvaralaca. Pesma je napisana na crkvenoslovenskom jeziku i imala je četiri strofe. Čekala je sve do 1832. da je zabeleži jeromonah Silvester Vučković, koji ju je preneo u manastir Hilandar na Svetoj gori. U Kuveždinu nema pisanih potvrda o nastanku Svetosavske himne, jer je manastirska arhiva izgorela tokom Drugog svetskog rata. Ipak, ima verodostojnih tragova da je himna svetom Savi, zapravo pesma sa naslovom "Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome" pojana u crkvi ovog manastira i to pre no što je dan svetog Save postao školska slava. Nakon toga, ova "himna nad himnama", kako je nazivaju pojedini stručnjaci, doživela je dosta prevoda, budući da je napisana na crkvenoslovenskom jeziku, kao i izmena, pa je do današnjih dana stigla u znatno drugačijem obliku od originala.

Nepodobni svetac


Kult svetog Save je sa himnom koja ga je slavila rano prešao Dunav i Savu. Već 1940. godine školska slava je proslavljena u kragujevačkom Liceju. To je bila zasluga predavača koji su bili isključivo iz Vojvodine. Iste godine Savindan je

Rađanje srpskih himni

 

ustanovljen za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog, a na predlog Atanasija Nikolića, rođenog Bačvanina, koji se prihvatio mesta rektora Liceja u Kragujevcu.

U odluci Popečiteljstva prosvještenija, državne i crkvene vlasti su propisale da se sveti Sava proglašava za zaštitnika svih srpskih škola i da se 14. januara (danas 27. januara po novom kalendaru) ima u svim školama najsvečanije proslavljati.

Crna Gora je Savindan u proslavu uvela 1856. godine, pod knezom Danilom. Kao školski zaštitnik sveti Sava je proslavljan sve do kraja Drugog svetskog rata, da bi od tada, pa u narednih više od pola veka, bio proglašen nepodobnim.

Grupa autora

 

Pominjalo se nekoliko mogućih pisaca Svetosavske himne. Jedan je Nikola Begović, sveštenik, veroučitelj, pesnik i istoričar, rođen na Baniji 1821, a drugi Aleksandar Sandić, gimnazijski profesor, novinar, književnik i lični sekretar Vuka Karadžića u Beču. Istoričar Dimitrije Ruvarac smatrao je da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izveo na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.

U utorak - Rađanje srpskih himni (3): Vostani, carice!

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2019 © - vesti online