Tužakanje kao srpski hobi (1): Pijane kokoške na sudu

Šta ćeš raditi ako dobiješ parnicu i pare, pitao je sudija srpskog seljaka koji je podneo nekoliko tužbi. Tužiću celo selo, spremno je ovaj odgovorio. Da li je parničenje u Srba stvar mentaliteta, obrazovanja ili tradicije, teško bi se moglo raspetljati, ali nema građanina Srbije koji bar jednom u svom okruženju nije čuo: "Tužiću te, pa šta košta da košta! Skinuću ti kožu sa leđa!"

Očevi i sinovi, braća i sestre, komšije i rođaci, za tren oka se naljute, presaviju tabak, pa kod sudije.

Mada je svaka međa u Srbiji potencijalni predmet višegodišnjeg traženja pravde, zaposleni u domaćim sudovima kažu da je takvih sporova sve manje.

Sa zemljišnih kota prešlo se na stanove, automobile, šupe i garaže. Tek neki srpski zemljoradnik "potegne artiju" jer je komšijska krava popasla njegovu baštu, ili što se iz komšijinog klozeta ili štale šire određeni mirisi...

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu kažu da je spor oko imovine prvi na listi sudskih postupaka. Na suđenjima je i sve više žena, što je ranije bila prava retkost. Za razliku od muškaraca koji često brane i čast pred sudom, dame uglavnom potežu pravdu kada smatraju da im je zakinuto od nekretnina.

U domaćim sudovima roditelji se i dalje sude oko dece. A kada odrastu, deca se parniče kako će podeliti nasledstvo. Rekordne 33 godine braća Jankovići iz Kotraže sudili su se zbog očevog testamenta. Parnica je počela 14. marta 1978. pred Opštinskim sudom u Guči kada je Sreten Janković pokušao da obori testament pokojnog oca Radojice i ugovor o doživotnom izdržavanju koji je sklopio sa drugim sinom Vidojem Jankovićem. Kako to obično biva, braća su prestala da govore, i na sudu su se srela 35 puta. To maratonsko "zadovoljstvo" koštalo ih je neverovatnih 299.189,16 dinara, pa je i sam Vidoje konačnu pobedu nazvao Pirovom jer je deo novca koji je dobio na ime štete otišao na dugove.

Da radoznali novinari nisu začešljali po sudskim arhivima, "Jazavac pred sudom" Petra Kočića ostao bi samo alegorija. U uzbudljivoj istoriji srpskih tužbi na sudu su bili i konji, pčele, kokoške, prasići i jarići. Sudije užičkog suda šest i po godina su morale da većaju zbog konja Miška, odvažne životinje koje je davne 1997. upala na komšijsko imanje. Komšija je pobesneo, zavezao Miška i od njegovog vlasnika tražio 20 maraka za oslobađanje.

Miškov gazda je trampu ignorisao, pa je komšija otišao na sud tražeći naknadu za 50 kilograma sveže pokošene trave. Usledila je i kontratužba i teranje inata - vlasnik do izricanja presude nije hteo Miška nazad, pa je životinja godinama lutala seoskim atarom. Jednom domaćinu u Banatu uginuli prasići, pa je za preranu smrt svojih mezimaca okrivio pčele iz komšijskih košnica. Sudski veštaci godinama nisu mogli da utvrde da li su počinile zločin ili ne.

Na sudu je završila i neoprezna snaša koja je na đubrište van dvorišta bacila koštice od višanja izvađene iz rakije. Baš tuda su kljuckale komšinicine kokoške, pa su od alkohola počele da zanose po dvorištu. Ne znajući šta im je, vlasnica ih je brže-bolje poklala i pozvala veterinara da utvrdi da li je meso ispravno za jelo ili ne. Čim je stručnjak utvrdio uzroke, nije bilo sile da zaustavi sudsko isterivanje pravde.

Posebna poslastica za novinare bila je kada je jedan jarac na "nezgodno mesto" nekoliko puta glavom munuo nevaljalog komšiju u jednom selu na jugu Srbije zbog čega mu je stradala muškost, pa je završio u bolnici. On je, inače, iz žablje perspektive zagledao komšinicu dok je na stojeći na visokim merdevinama svlačila seno sa stoga. Oštećeni se vadio da je došao da pomiluje jarca, ali se životinja nije dala prevariti. Po izlasku iz bolnice, zaputio se pravo na sud, tražeći da mu komšinica plati odštetu za tešku povredu.

Jedan od bisera domaćeg pravosuđa je slučaj mladića koji je tužio brata jer liči na njega. Njega su izvesni ljudi pomešali sa bratom, koji im je dugovao novac, pa je on dobio batine. U tužbi je naveo da njegov problematični brat namerno kupuje istu garderobu da bi što više ličio na njega. Tražio je odštetu za batine, ali i sudsku zabranu da se brat više ne oblači kao on.

Kada je više od 250 Britanki, koje su se potražile pomoć estetskih hirurga, tužilo jednu francusku farmaceutsku kompaniju zbog loših implantata, iz domaćih sudova se pročulo da ni mi ne zaostajemo za svetom. I kod nas poslednjih godina, pacijenti nezadovoljni ugradnjom silikona ili skidanjem masnih naslaga ili neželjenih ožiljaka, traže naknadu na sudu. Jedna dama je pred sudom zatražila pravdu jer joj je frizerka loše oprala kosu i uništila nadogradnju.

Kao po scenariju nekog američkog fima, taksista B. M. iz Beograda optužen je da je od jednog lekara iznudio novac kako ne bi obavio fotografiju njihovog navodnog seksualnog čina. Optužen je i taksistin sin, koji se tereti da je snimio oca i lekara u kompromitujućim pozama. Taksista je i u policiji i pred sudijom negirao ucenu, tvrdeći da je žrtva izopačenog lekara, dok lekar tvrdi da je žrtva obesnih ucenjivača.

A svi oni koji ovih dana muku muče sa snegom, pa koju lopatu bace pred komšijin prag, trebalo bi da imaju na umu da je jedan Čačanin upravo zbog toga tužio svog prvog suseda, tvrdeći da su mu zbog toga ovlažili temelji. Uzalud je komšija pokušavao da objasni da je sneg odleteo sa krova...