Predizborne trube (4): Ko je čovek, a ko govedo

Predizborna kampanja u Vranju odavno je počela, jedni kažu uoči Nove godine, a drugi odmah sa početkom 2012. Vranjanci kažu da na krajnjem jugu Srbije ne važi pravilo "jednom možete da nas prevarite", nego se varanje dešava u nizu, pa se s pravom za Vranjance kaže: "Namame se kao konji na prazne jasle."

Penzioner Đorđe S. upravo je kupio sir. Nije mu ni do čega. Kaže da su građani Srbije poodavno stekli utisak da ih država ne smatra za svoje.

- Stvara se veštački utisak da se zemlja podelila na Beograd, Vojvodinu, Srbiju do Niša i Srbiju od Niša naniže, pa svako vodi svoju politiku.

Stanko J. iz moravskog sela Ćukovca, nekada poslovođa u Jumku, koji sa Višom tehnološkom školom prodaje sir, kaže da nam se uvek isto piše:
 

- Kod nas su 20 godina na vlasti socijalisti, čak i 2008. godine kad su imali 13 odbornika od ukupno 65, opet, vode glavnu reč. Dok su demokrate slavile pobedu, u toku postizborne noći, socijalisti su napravili dil sa odbornicima Nove Srbije i opet imali većinu i gradonačelnika koji je već 12 godina na čelu grada. A, grad umire! Dok ne crkne, imaju razrađen sistem vladavine koja se zasniva na ličnim i partijskim interesima, grad su pretvorili na one koji su za njih i one protiv. Oni koji su protiv nemaju nikakvu perspektivu! Pitao sam jednom mog pobratima iz Niša kako je moguće da nesvršeni studenti, kontroverzni biznismeni, polukriminalci vode grad, ne odgovaraju nikom, ponašaju se osorno, prete... Odgovorio mi je kratko: "Pobratime, kad bi samo takvi bili u Vranju, to bi bila sreća za Srbiju, ali takvih ima u svakom gradu. Negativna selekcija učinila je svoje."

Prodavačica sira na vranjskoj pijaci Mileva L. iz sela Bresnica od izbora ne očekuje ništa novo.

- Stalno pričamo da su svi isti, a opet glasamo za one koji dođu pred vrata sa beležnicom i olovkom i pitaju: "Ima li ko da ne radi u ovu domaćinsku kuću?" A, kako da nema, pa nijedno dete koje je završilo školu, ako nema čiču ili teču u stranku na vlasti ili roditelji ne izdvoje od 3.000 do 5.000 evra, ne može da se zaposli. Daju nam stranački materijal u ruke i još priprete: "Vodite račun na koju ćete stranu, levu ili desnu, posle nemoj da vam je neko drugi kriv što se mučite kao sirotinja." Kad odu, svekar se prekrsti i viče: "Ranije je išlo govedo za govedom, čovek za čovekom, a sad mora da ideš isključivo za govedom" - priča Mileva.

Prodavac pasulja tetovca Trajko Č. iz Vranja načisto se razočarao u Borisa Tadića i Demokratsku stranku.

- Mislili smo da ćemo odmah u Evropu, pa posla koliko hoćeš, plate od 1.000 evra i naviše, pa letovanja, zimovanja, novi auto, nov nameštaj, rešenje stambenog pitanja pomoću kredita zapadnih banaka, ma božja idila, raj na zemlju. Kaže mi komšija, član DS-a: "Videćeš, biće Vranje mali Pariz." I videh ja i Kosovo i Evropu, i Vranje kao Pariz, ali to će da bidne na Svetoga Trajka, 31. februara - sarkastičan je Trajko. -

Moja žena kaže: "I treba da pobedi Boris, vidi što je lep, kao glumac", a meni dođe da je opalim divizijsku šamarčinu, pa da se rasvesti jednom od te silne lepote - navodi Trajko, dok se ostali koji slušaju grohotom smeju.

U Vranju umeju da kažu da se masna stolica ne ostavlja! Jordan K. iz Balinovca prodaje krompir i kaže da se od muke često uhvati za glavu:

- Čelne funkcije zauzimaju srednjoškolci i večiti apsolventi, a ogromna većina je kupila diplome na nekakvim privatnim fakultetima čija su isturena odeljenja u Vranju. Na jednom od "fakulteta" predavanja se drže u salonu za venčanice, a na drugom u porodičnoj kući "dekana" koji im za pare potpisuje "zvanja". E, onda su nam takvi savetnici gradonačelnika, direktori javnih ustanova i kulturnih institucija. Oni koji su završili prave fakultete sede kod roditelja, pa svi zajedno gledaju u diplomu.

U Vranju je narod oboleo od pesimizma, pa mnogi kažu da za izbore neće mrdnuti iz kuće.