U Kravici nije bilo genocida

Bivši predsednik RS Radovan Karadžić ima jedinstvenu priliku da narednih dana, u unakrsnom ispitivanju eksperta Tužilaštva poljskog inspektora policije Tomaša Blaščika, dokaže kako jula 1995. u hangaru u Kravici kod Bratunca nije počinjen genocid, ali i da pozove na odgovornost sve dosadašnje svedoke koji su godinama tvrdili da su na ovom mestu videli na hiljade pobijenih muslimana.

Dr Zoran Petrović Piroćanac, publicista

Ovo u intervjuu za "Vesti" kaže nekadašnji novinar dr Zoran Petrović Piroćanac, čiji snimci događaja u Kravicama od 13. i 14. jula 1995. predstavljaju osnovu za svedočenje Blaščika.

- Karadžićeva pravna ekipa imala je već priliku da, analizirajući moje snimke, dokaže kako se u Kravici nije dogodio genocid, već ratni zločin, ali i da zatraži od sudskog veća da se kazne svi oni svedoci koji su lažno svedočili o tom događaju, odnosno videli nešto što video snimak pokazuje da ne postoji.

Na šta konkretno mislite?
- Moj snimak je krucijalan dokaz da se u Kravici nije odigrao genocid. Podsetiću da je desetine svedoka tvrdilo kako su vrata hangara u Kravicama bila stalno otvorena i da se unutra moglo videti od 500 do 1.500 ljudi. A snimak, tih nekoliko sekundi koje sam uspeo da snimim vozeći se kolima, pod muslimanskom vatrom, svedoče da su vrata hangara bila zatvorena. Na ovaj način se ozbiljno dovodi u sumnju i teza o genocidu, ali i Karadžićevoj komandnoj odgovornosti.

Pa što onda ti snimci nisu uvršteni u dokaze odbrane?
- Tek od 2006. Haški tribunal je dobio kompletan, snimak TV reportaže koju sam snimio 1995. Podsetiću vas da je original famozno nestao iz sefa zaključane kancelarije glavnog i odgovornog urednika Studija B i da taj slučaj nikada nije rešen. I to je jedina emisija koja je ikad, do danas, nestala iz Studija B, što je takođe krajnje zanimljivo.

Otkuda onda ceo snimak?
- To sam do sada više puta objasnio. Zahvaljujući činjenici da sam tada, te 1995, jednu VHS kasetu sa snimljenom emisijom Operacija Srebrenica dao Srbima u Kanadi, mnoge optužbe protiv novinara su se izjalovile.

Da li ih Karadžić koristi?
- Do sada su moji snimci korišćeni u više procesa. A Karadžić me je kontaktirao pre oko godinu i po dana i pitao da li bih hteo da budem njegov ekspert za medije. Međutim, istog dana posle razgovora, Tužilaštvo je onemogućilo tu ideju jer mi je reklo da ne mogu da budem Karadžićev, već samo njihov svedok. No, to je stari "recept" po kome rade i na sličan način sam bio onemogućen da budem svedok odbrane generala Borovčanina.

A jeste li Vi prihvatili Karadžićev predlog?
- Naravno da jesam, jer i on i ja verujemo da sam stručniji i pozvaniji za taj posao od svih onih koji su se do sada pojavljivali kao medijski eksperti u Hagu. Ne samo što sam bio novinar-istraživač, već sam uvek po svetu i bio na terenima o kojima se govori. Ta činjenica očigledno nekome smeta.

Hoćete li se pojaviti u sudnici?
- Da sam kojim slučajem engleski ili američki novinar sigurno me ne bi zvali u više navrata za isto svedočenje. Ovako, samo zato što sam Srbin, nije isključeno i da ću se treći put pojaviti u Hagu kao svedok. Pa 2007. godine je lično Vuk Jeremić sramotno potpisao u avgustu da moram da budem isporučen, mada je Sud to na kraju izbegao, jer sam bio kvalitetan svedok i za to su mi se i u dva navrata zahvaljivali, i odbrane i tužilaštvo.
 

Radost nevladinog sektora

"Forin afers" je ove nedelje objavio analizu Vaših snimaka koja se razlikuje od onoga šta tvrdite?

- Zanimljivo je da se autor Majkl Dobs, iskusni ratni reporter kao i ja, setio tek posle pet godina da napravi tu analizu. Nikad me nije kontaktirao, ali više me ništa ne čudi. Posebno me uveseljava činjenica da se takvim iskonstruisanim izveštajima uglavnom raduje naš nevladin sektor od Sonje Biserko, Nataše Kandić do Žarka Koraća, sve ljudi tanušne intelektualne i moralne gustine. Neka ih neko već jednom pita zbog čega je posle mog svedočenja u procesu protiv generala Borovčanina, 2007. ekspert Blaščik morao ispočetka da piše svoju ekspertizu i nanovo skuplja dokaze.

Zbog čega?

- Moji snimci su nedvosmisleno pokazali da u Srebrenici nije bilo genocida, već ratnog zločina. Zbog te činjenice i general Borovčanin nije dobio od Tužilaštva zahtevanu maksimalnu kaznu, a na Karadžićevim pravnim savetnicima je da tu činjenicu iskoriste u njegovoj odbrani.