Kafana kao institucija kulture (1): Narodna skupština zaseda u mehani

Još 1522. godine Turci su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili kafu. Beograd je kafanu imao pre Pariza, Beča, Londona i ostalih evropskih prestonica. Za kafanskim stolom spremani su pučevi, rušile su se vlasti, stvarale države, donosili zakoni, sklapali poslovi od državnog značaja, lečili ljubavni jadi, provodadžisalo se. Novinari su pisali tekstove. Sitni trgovci i zanatlije, preprodavci, beskućnici, elita i umetnici svi su svraćali u kafane. U njima se jelo, pilo i spavalo.

Prve kafane nastale su u gradu Meki u 15. veku. Tokom 16. veka otvaraju se kafane i u Siriji i u Kairu, ali ne može se sa sigurnošću tvrditi kada prve kafane počinju da rade u Turskoj.

O prvim kafanama u Beogradu, pisao je 1740. putopisac Keper, koji ističe da su jedne kafane posećivali muslimani, a druge hrišćani. Keper tom prilikom daje opis kafane Crni orao na Dorćolu, na spratu zgrade na uglu današnjih beogradskih ulica Dušanove i Kralja Petra, do koje se dolazilo trošnim drvenim stepenicama.

Kafana nije imala stolove, stolice ni klupe, već minderluke prekrivene ćilimima. Visina kafane nije dozvoljavala da se u njoj čovek uspravi. Zidovi su bili išarani raznim bojama, a na ulazu je bilo postavljeno nekoliko krčaga i ibrika.

Imena su dobijale spontano. Na mestu čuvene skadarlijske kafane Tri šešira ranije je postojala fabrika za izradu šešira. Imale su čudna imena: Pseto koje laje, Kod lepog izgleda, Kod srpske nade, Dve lude, Dve bule, Zemljotres, Klanica, Ladno kupatilo, Čubura, Narodna skupština.

Posle 1848. u Beogradu je sve više Srba iz prečanskih krajeva koji donose nova imena: Ruski car, Grčka kraljica, Srpska kruna. Pored čuvenih kafana u Skadarliji bile su poznate i Kuća veselja, Biciklista, Ladovina, Poslednji groš, Velika Srbija. Bilo je i kafana koje su nosile svetska imena Njujork, Amerika, Lion, Nemački car...

Kafanu su raznoliko nazivali: karavan saraj, han, mehana, mejhana, kavana, birtija, bife, gostionica, aščinica, krčma, bar, restoran i, na kraju, ugostiteljski objekat.

U kafani Proleće, kasnije nazvanoj Hamburg, zasijala je prva sijalica u Beogradu. Na tom mestu, u Masarikovoj ulici, danas se nalazi zgrada Elektrodistribucije. Prvi telefon u Beogradu zazvonio je takođe u kafani, i to u Tri lista duvana, dok je prvi sajam knjiga 1893. održan u Kolarcu, na današnjem Trgu Republike. Tu je prikazan i prvi film. Posle Prvog svetskog rata u Kasini jedno vreme zasedala je i Narodna skupština.

U knjizi "Mehane i kafane starog Beograda" dr Vidoje Golubović otkriva pismo napisano odmah po formiranju beogradskog suda 1826. gde se navodi hapšenje nekih "bećara koji zaludniče i pijanče po kafanama, pa su jedni kažnjeni batinama, a drugi su proterani iz Beograda".

U izveštaju iz 1838. spominju se i učestali neredi na tadašnjim krompir balovima održavanim u kafanama. To su bili balovi za raju bez skupih đakonija. Zbog toga je knez Miloš Obrenović uveo porez za sve posetioce balova u iznosu od "deset groša za bolničku kasu i jedan cvancik za pandura".
 

Dragomir Antonić

Etnolog Dragomir Antonić smatra da je u Srbiji kafana nastala kao institucija građanskog društva i istu ulogu ima i danas.

- Kafane su oaze slobode i simbol jednakosti. Na početku su imale i informativnu ulogu, jer u vreme prvih kafana nismo imali medije. U nju svi mogu doći, šloseri, majstori, akademici, profesori, doktori.

Svi mogu da ravnopravno sede za jednim kuhinjskim stolom - kaže Antonić.

Sličnog je mišljenja Milenko - Miki Avramović, vlasnik restorana "Sinđelić" i poznavalac sociologije ugostiteljstva koji za "Vesti" kaže da "čovek koji se u Srbiji bavi ugostiteljstvom mora biti ambasada svog naroda".

- Kafana je svačija kuća. Ljudima ne sme biti neprijatno. Nije bitna samo hrana, čovek ima i druga čula i ona moraju da uživaju - kaže on.

- Srpska kafana i kuhinja nastali su ukrštanjem puteva različitih naroda. Zemlja smo na geografskom raskršću. Niko nikada nije utvrdio kada su podignute prve mehane i hanovi. Vranje je bilo raskršće rimskih puteva i tu su ljudi često svraćali na konačište. Kada su na ove prostore dolazili, putovali i donosili svoju kuhinju morali su negde da spavaju. Tako je nastala kafana - objašnjava vlasnik jednog od elitnih beogradskih restorana.
 

Beograd najveći broj gostionica i kafana dobija krajem 19. i početkom 20. veka. Na 50 stanovnika grad je imao po jednu kafanu. Na Pozorišnom trgu, danas Trgu Republike, u tom periodu je bilo 16 kafana, a u današnjoj Makedonskoj ulici, od 40 kuća 17 je bilo gostionica.

Početkom 19. veka knez Miloš uvodi porez za mehandžije i obavezu dobijanja dozvole za rad.

Među važne datume za istoriju beogradskih kafana svakako spada 1821. godina, kada Beograd dobija mehanski esnaf, 1840. je počela da radi Kneževa pivara, 1871. Prvo srpsko pivarsko akcionarsko društvo, 1873. Vajfertova, a 1884. Bajlonijeva pivara. Bajlonijeva pivara je 1903. godine proizvodila oko 28.000 litara svetlog (prvenac i plzen) i crnog (prvenac i salvator) piva.
 

Malo je onih koji znaju da je baš Franjo Đura Kolčić (1640-1694), iz Sombora, 1683. otvorio prvu kafanu i u Beču i krstio je Zrno zelenog pasulja. Odabrao je ovaj naziv jer mu je zrno nepržene kafe ličilo na zrno pasulja. Kolčićeva kafana bila je prva krčma u Srednjoj Evropi.