Zubin Potok na udaru zbog Gazivoda

Kada je pre četiri decenije završena brana Gazivode na Ibru kod Zubinog Potoka, potopljeno je na hiljade hektara plodne zemlje u Ibarskom Kolašinu, a oko 8.000 Srba moralo je da napusti svoja ognjišta. Čitave porodice tada su, po nalozima separatističkog rukovodstva u Prištini, tovarene u kamione i bez igde ičega ostavljane na ledinama oko Kraljeva i Kragujevca.

Zvanično, brana je podignuta iz dva razloga: da centralno Kosovo dobije dovoljno vode, a elektroprivreda u Pokrajini više struje. Nezvanično, i da se Srbi proteraju sa ovih prostora.

Brana na jezeru Gazivode

U Zubinom Potoku je izgrađena hidrocentrala snage 35 megavata, a hidrosistemom Ibar-Lepenac oko 380 miliona kubnih metara vode, koliki je kapacitet jezera Gazivode, odvodi se u Kosovsku Mitrovicu, Vučitrn, Prištinu i druge kosovske gradove. Najviše vode koristi se u termoelektranama Obilić 1 i Obilić 2, koje ne bi ni mogle da proizvode struju i isporučuju ugalj bez akumulacije Gazivode.

- Raspolažemo jednim od najznačajnijih resursa na Kosovu i Metohiji, a od jezera, brane i hidrocentrale, zbog kojih smo svojevremeno ostali bez polovine najplodnijeg zemljišta u opštini i hiljada stanovnika, nemamo ništa.

Slaviša Ristić sa jednim od komandanata Kfora

Po nekim našim saznanjima, hidrocentrala u Gazivodama i hidrosistem Ibar-Lepenac godišnje inkasiraju od šest do deset miliona evra, a sve te pare ostaju u Prištini koja neopravdano ubira naše ogromno bogatstvo - kaže Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok.

Zbog jezera i brane Gazivode, žitelje Zubinog Potoka mnogi sa pravom nazivaju "bogatim siromasima".

- Činili smo sve da preuzmemo gazdovanje ovim ogromnim privrednim i ekonomskim resursom, ali i u Prištini se lako ne odriču jezera Gazivode koje im donosi ogromne pare. Pošto su mnoge od evropskih sila bacile oko na kosovske rezerve uglja, od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju na meti smo Kfora, UNMIK-a, Euleksa i Vlade takozvane države Kosovo - ističe Miodrag Andrić, predsednik "opštinske vlade" u Zubinom Potoku.

U Zubinom Potoku naglašavaju da se sve moglo završiti dok je Srbija imala vlast na Kosovu i Metohiji ali tada, na žalost, nije bilo sluha za ovdašnje apele i zahteve. Sada je mnogo teže, jer Albanci i Zubin Potok smatraju delom "nezavisnog Kosova" i dobro znaju koliko vrede brana, hidrocentrala i jezero Gazivode, dodaje Ristić.

- Šta god da se dogodi, mi ostajemo ovde, a jezero i branu Gazivode uvek ćemo smatrati naašim bogatstvom kojim mi treba da upravljamo. Nemamo ništa protiv da voda i struja i ubuduće odlaze u Prištinu i druge kosovske gradove, ali to mora da se plati. Sa godišnjim prihodom od nekoliko miliona evra, Zubin Potok bi brzo rešio sve probleme - smatra Andrić.