Otrovi u hrani (4): Pojedemo 20 kilograma otrova
Pošto se upotreba pesticida na njivama srpskih seljaka slabo kontroliše, procenjuje se da svaki stanovnik Srbije u toku svog života prosečno pojede oko 20 kilograma raznih otrova.
Javnosti je još poznat slučaj od pre neku godinu, kada su poljoprivrednici Mačve izbacili na tržište krastavce besprekornog izgleda. Ali, već posle prvog ispiranja krastavčića voda bi pozelenela. Tek nedavno je utvrđeno da je uzrok pesticid foliet, kojim su krastavci, ali i drugo povrće, prskani.
Proizvođači paradajza, posebno pod plastenicima i staklenicima, uberu nedozreo paradajz, slože u gajbice, a onda ga isprskaju opasnim pesticidom, kako bi dobili boju, sazreli i što duže trajali. Tako se dobija lep plastificirani paradajz usred februara.
Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu PKS, kaže da ne treba jesti povrće kad mu vreme nije.
- Ako hoćete paradajz u januaru, onda se on proizvodi u zatvorenom prostoru uz intenzivno korišćenje mineralnih đubriva i hemijskih sredstava. Zato bi određeno povrće trebalo jesti samo u sezoni, a mi ga jedemo cele godine - objašnjava Prostran.
Otrovi u hrani
|
Zvuči neverovatno, ali od 800 registrovanih preparata, samo 300 su originali na tržištu Srbije. Po broju registrovanih sredstava za zaštitu bilja u evropskim okvirima, a možda i u svetskim - mi smo šampioni, tvrde stručnjaci.
Ako se kaže da je od tih 800 registrovanih sredstava za zaštitu bilja za svega 300 je istraženo kako deluju na životnu okolinu i ljude, a ostali se smuljaju po ilegalnim podrumima.
Te jeftine kopije, za koje niko nema predstavu šta se u njima nalazi, poljoprivrednici kupuju u sumnjivim radnjama i po pijacama, a onda ih koriste najčešće u pojačanim dozama. A za registraciju je dovoljno da se donese kopija nekog originala sa dva papira i dobijete rešenje za promet pesticida!
Pranjem voća i povrća ne mogu da se odstrane pesticidi, samo prljavština, jer su oni i napravljeni da se probiju unutar ploda. Da bi se ispitala štetnost nekog preparata po organizam, potreban je ceo ljudski vek. Kako je to neisplativo, odlučeno je da istraživanje traje deset godina, ali je kompanijama i to bilo dugo, pa su lobirale da se smanji na pet. Kod nas se posle dve godine ispitivanja preparati puštaju u promet, što je nedopustivo.
Posledica nekontrolisane upotrebe pesticida je i smanjenje divljači, upozoravaju lovačka udruženja, jer je u prirodi sve veći broj sterilnih ženki.
Kancerogena voda
|
